Маријана Гавран из Фоче је опремање младенаца и цвјетно аранжирање разних славља замијенила у ванредној ситуацији израдом бесплатих заштитних маски за суграђане, а за шиваћом машином проводи и по 15 часова дневно.

Након што је због мјера заштите од вируса корона затворила цвјећару, која је уједно и продавница вјенчаница, Маријана је пренијела шиваћу машину из радње у стан и уз помоћ укућана и родбине почела да шије маске.

Циљ јој је да сашије најмање 1.000 памучних маски за вишекратну употребу које дијели суграђанима. Наруџбе непрестано стижу и списак је све дужи.

Маријана и њен супруг Дарко сами су набавили материјал, а у помоћ је прискочила и Даркова сестра која припрема платно за шивење маски, чиме су убрзали процес израде.

-Ја и супруг смо одлучили да сашијемо и поклонимо 1.000 маски, можда и више, видјећемо колико можемо. До сада је наручено око 600 маски, с тим што имамо удружења којима смо обећали, Црвеном крсту, Удружењу ратних војних инвалида, Вртићу, дјечијем одјељењу болнице. Никога нећемо заборавити- поручила је Маријана.

Она је додала да воде рачуна о томе да је материјал памучни да би се могао откувати.

Према њеним ријечима, проблем је купити материјал у овој ситуацији, а јуче се догодило да је недостајала и гума, јер је свугдје несташица.

Док у Фочи сви стрепе да ли ће корона стићи и у њихов град, надајући се да до тога ипак неће доћи, и док у апотекама одавно нема маски, Маријана је у трци са временом - настоји да удовољи све бројнијим наруџбама.

-Дала сам себи норму да сашијем бар 80 до 100 маски дневно и рекла сам да ћу радити десет часова дневно, а јуче сам радила 15 и успјела сам да сашијем и подијелим више од 120 маски. Жао ми је јер видим да људи не могу ни до продавнице да изађу без маске- испричала је Мирјана.

Она је напоменула и да се строго придржава хигијенских мјера, а свима који добију маску напомиње да их прво треба откувати и испеглати.

Бригу води и о безбједности комшија, па објашњава да испоруку маски врши два пута дневно испред зграде како суграђани, који дођу по њих, не би пролазили кроз стубиште чиме се избјегава контакт са станарима зграде.