Франц Кафка: 100 година од смрти књижевног великана
03.06.2024. 14:11
0
ИЗВОР: Национална географија
Након што је записао "Убијте ме или сте убица", разорен туберкулозом, на данашњи дан, 3. јуна 1924. године, умро је један од најзначајнијих писаца 20. вијека, Франц Кафка. Чешки писац је био аутор сугестивних и загонетних дјела која измичу дефинитивној процјени и дозвољавају различита тумачења.
На данашњи дан, прије 100 година, 1924, умро је писац јеврејског поријекла Франц Кафка, аутор невеликог, али сугестивног и загонетног дјела које измиче дефинитивној процјени и дозвољава различита тумачења. До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и „Дневнике“, издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој молби да буду спаљени.
Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу с анонимним силама. Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија – иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара – интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека. Дјела: романи „Процес“, „Замак“, „Америка“, приповијетке „Пресуда“, „Преображај“, „У кажњеничкој колонији“, „Сеоски љекар“, „Умјетник у гладовању“.
Након што је записао „Убијте ме или сте убица“, разорен туберкулозом, на данашњи дан, 3. јуна 1924. године, умро је један од најзначајнијих писаца XX вијека, Франц Кафка.
Чешки писац је био аутор сугестивних и загонетних дјела која измичу дефинитивној процјени и дозвољавају различита тумачења.
До 1945. био је непознат, јер за живота своја дјела готово да није објављивао.
Већи дио списа, укључујући писма и „Дневнике“, издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој молби да буду спаљени. Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу са анонимним силама.
Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија – иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара – интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека.
Његова најзначајнија дјела су: романи „Процес„, „Замак„, „Америка“ и приповјетке „Пресуда„, „Преображај„, „У кажњеничкој колонији„, „Сеоски љекар„, „Умјетник у гладовању„.
