Историчар Милош Ковић изјавио је да је геноцид кључно искуство српског народа у 20. вијеку, али да геноцид који је учињен над Србима не само да није кажњен, него га Срби нису уградили у темеље свог националног идентитета.

„Са масовним убијањем српских цивила и затирањем своје културе суочили смо се три пута у току једног столећа, у два светска рата и у време разарање Југославије и Србије. За разлику од Јевреја или Јермена, народа сличне судбине, Срби свест о геноциду, међутим нису уградили у темеље свог националног идентитета“, навео је Ковић.

Он је нагласио да се тиме бави само Српска православна црква и неколико усамљених установа које, како је рекао, морају да се боре за пажњу и помоћ, а да Срби то своје страшно искуство не могу да објасне ни себи на странцима.

„Непријатно нам је у друштву оних који о томе говоре, проглашавамо их `ратним хушкачима`, оним који угрожавају наше `добросуседске односе` и `европске интеграције`. Тим Сарајлијама, Крајишницима и Метохијцима, ми Београђани Шумадинци и Моравци одговарамо да су нам те приче грозне и морбидне, да не желимо никога да мрзимо и да хоћемо да се окренемо будућности. Било па прошло“, рекао је он у ауторском тексту за београдску „Политику“.

Ковић је констатовао да је пропаганда западних, глобалних медија ријеч „Србин“ претворила у синоним за „ратни злочинац“, те Срби сваког јула и августа, за вријеме церемонија у Сребреници и Книну расправљају о томе да ли би требало да се „суочимо са прошлошћу и признамо да смо у БиХ и Хрватској починили геноцид“.

„За то време у Хрватској се уништење српског становништва из 1995. године прославља на највишем државном нивоу и плеше уз усташке песме и поздраве. У `Маршу мира` Незук-Поточари бивши ратници 28. дивизије Армије БиХ и млади људи носе ратне заставе јединице која је починила масовне злочине над српским цивилима у Сребреници, Братунцу, Милићима“, упозорио је Ковић.

Он је нагласио да истовремено вође терористичке ОВК на Косову и Метохији које су само од 1999. и 2004. године протјерале око 250.000 Срба, док су остале побили и стрпали у гета, најављују изградњу „Музеја геноцида“, који ће подсјећати свијет на оно што су Срби учинили албанском народу.

„Међу земљама НАТО и ЕУ које су осмислиле и извршиле геноцид над Србима Крајине /`Олуја`/, Сарајева, Косова и Метохије налазе се и они који су починили геноцид над Србима у два светска рата и марљиво их истребљивали током неколико векова. Ту, на Западу налазе се корени овог зла“, оцијенио је Ковић.

Он је нагласио да је ријеч „геноцид“ данас у медијима и академској јавности постала најобичније средство за правдање „хуманитарних интервенција“ чиме је реватилизован чак и Холокауст.

„Од првог искрцавања Европљана у Америци жртве геноцида рутински се оптужују за канибализам, злочине и геноцид. Сетимо се судског циркуса у хашком трибуналу“, рекао је Ковић, који је ванредни професор на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду.

Према његовим ријечима, тој врсти пропаганде је посвећена и књига „Политика геноцида“ Едварда Хермана и Дејвида Питерсона у којој су геноциди подијељени на четири категорије.

„`Конструктивни` геноциди су по њима они које врши САД, `бенингне` су починили штићеници САД, као на примјер Хрватска у `Олуји`, `злочиначки` су они које врши Србија и остале државе које су мета САД и `митске` или подкатегорија `зликовачких`, за што је као примјер узето `крвопролиће` у Рачку“, навео је Ковић.

Према његовим ријечима, ипак је много важнија подјела на кажњене и некажњене геноциде.

„Још од крсташких ратова, у мисионарској `вољи за моћ` крије се тајна Запада. Овде је реч о Хрватској, која за Јасеновац и `Олују` не само да није кажњена него је и `награђена` етнички чистом државом и уласком у ЕУ и НАТО“, рекао је Ковић.

Он је указао да из тог европског, крсташког, колонизаторског пакла потичу три геноцида над српским народом у 20. вијеку.

„Прошлост не можете да промените. Хоћете да је завборавите? Да побегнете од ње? Она ће доћи по вас“, поручио је Ковић.