Парастосом у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву, а потом и мирном шетњом Добровољачком улицом ( данас Улица Хамдије Крешевљаковића), обиљежено је 30 година од стравичног злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Припадник војне полиције ЈНА, који је био у колони тог другог маја, Данило Берибака истакао је да 30 година слуша исту, лажну причу о дешавањима у Добровољачкој учици.

- Ујутро 2. маја 1992. сам предао дужност дежурног КПС-а у касарни Виктор Бубањ и кренуо да одморим. Око поднева смо добили узбуну и распоређују нас у борбене групе. Распоређен сам у борбено оклопно возило „Видра“, на мјесто нишанџије. Командир возила је био потпоручник Пелемиш, а возач старији водник Плазинић. Осталу посаду су чинили војници из резервног састава: Савовић, Вуковић, Тијанић, те војници на редовном одслужењу војног рока: Пантић, Симић и Галамић – испричао је Берибака.

Он је додао је у току доласка, на команду у више наврата отварана ватра, те да су  се одмах укључили у одбрану и одговорили на нападе непријатеља.

- Приликом поласка колоне према Лукавици, сутрадан, трећем мај, неко од муслимана приликом отварања врата нашег транспортера и два војника, Пантић и Симић бивају погођени. Од посљедица рањавања он и умире – рекао је Берибака, додајући да постоје подаци о томе да је Симић у болници мучен.

Према његовим ријечима, прича о томе да је нападнуто предсједништво, лажна је, као и причао о томе да паравојна муслиманска формација и радикални исламистички фаланги нису били наоружани.

- Ако је тако, како су горјела возила ЈНА и зашто су пронађена угљенисана тијела њених припадника? То је била класична сачекуша у којој је погинуло седам припадника ЈНА и два војне полиције, а ниједан припадник "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" – истакао је  Берибака, истичући да од судског поступка не очекује пуно.

Поручник Жељко Пантелић, који је 2. маја 1992. рањен у Команди 2. војне области, а дан касније и заробљен у Добровољачкој улици током мирног повлачења ЈНА из Сарајева, истакао је да се нада да ће осумњичени за злочине почињене трећег маја у Добровољачкој улици бити осуђени.

- Жао ми је што том оптужницом нису обухваћени сви злочини који су почели 20. априла убиством војника на Бистрику, као и оним убиствима која су се десила након трећег маја, док се јединице ЈНА још нису биле повукле са територије БиХ – рекао је Пантелић.

Невенка Поповић Шевић, сестра страдалог војника Бранка Поповића, погинулог другог маја, позвала је одговорне државне органе да преузму иницијативу и одговорност.

- Након три деценије, 30 година потпуно неразјашњених околности, коначно на видело, на светлост дана долазе многе чињенице које до сада нису. Апелујем и позивам одговорне и са једне и са друге стране да се таква ситуација што пре реши - рекла је Поповић Шевић коментаришући чињеницу да подигнута оптужница обухвата само догађаје од трећег маја.

Гордана Гвозденовић, такође, сестра погинулог војника, истакла је да је разочарана тиме што се оптужница не односи на стравична дјела која су се одуграла током три дана, истичући да је за то сазнала путем медија.

- Разочарана сам, по ко зна који пут за ових 30 година. Ја нисам дошла никог да провоцирам, ни у Сарајеву ни овдје. Ја сам дошла да одам почаст свом брату и свој браћи која су на свиреп начин убијени – истакла је она.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић истакао је да је злочин у Добровољачкој, злочин добро испланиран, координисан и спроведен.

- Постоји заиста огромно неповјерење када су у питању правосудне институције на нивоу БиХ. Видимо да, већ у периоду од када је подигнута оптужница, још увијек није дошло до потврђивања исте од стране Суда БиХ. Он очигледно служи да пере ратне, крваре биографије Бошњака и то се доказао на безброј примјера раније – рекао је Којић, осврћући се на случај Викић и други.

Градоначеник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је новинарима да је прошло довољно времена да они који су починили овај стравичан злочин за то и одговарају.

- Надам се да ће оптужница коју је подигло Тужилаштво БиХ бити потврђена пред Судом БиХ и да ће резултирати пресудом, иако изражавам сумњу. Ово је још један у низу поступака подизања оптужнице и касније срамне пресуде или одбијања потврђивања истих и ослобађајућих пресуда – рекао је Ћосић.

Мирко Шаровић, предсједник СДС-а, истакао је да се у Добровољачкој улици десио стравичан, ратни злочин за који још нико није процесуиран и оптужен.

- У Добровољачкој се десио злочин и о томе треба да говоримо. Постоје мали помаци у овом случају у Тужилаштву БиХ и надам се да ће устрајати у томе да дођу до правде – рекао је Шаровић.

Обиљежавање страдања војника ЈНА настављено је у Добровољачкој улици у Сарајеву, уз јаке мјере обезбјеђења.

У колони која је одала почаст настрадалим били су преживјели војници ЈНА, чланови породица страдалих, представници институција Републике Српске, званичници Српске у институцијама БиХ, као и града Источно Сарајева, градских општина, те представници борачких категорија.

У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници "Зелених беретки" и Територијалне одбране БиХ су, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, на данашњи дан 1992. године напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и Унпрофора, напуштала тадашњу Другу војну област.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Тужилаштво БиХ недавно је подигло оптужницу за злочине над припадницима ЈНА почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. године.

Оптужница је подигнута против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка.

Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица, те је наређено поновно отварање истраге.