Парастосом у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву, а потом и мирном шетњом Добровољачком улицом, данас Улицом Хамдије Крешевљаковића, обиљежена је 31 година од стравичног злочина над припадницима ЈНА у овој улици у Сарајеву.

Некадашњи поручник 65. Заштитног моторизованог пука Жељко Пантелић, који је 2. маја 1992. рањен у Команди 2. војне области, а дан касније и заробљен у Добровољачкој улици током мирног повлачења ЈНА из Сарајева, истакао је да се 31 годину касније и даље боре за истину и правду.

Како истиче, прије двије године је објавио књигу о тим злочинима, а опет се сусреће, на друштвеним мрежама и у медијима, са коментарима у којима се ова јединица води као "нишки специјалци", иако никакве везе нису имали са Нишом.

- Још се прича о неким браниоцима Сарајева који су се бранили од нас који смо били опкољени у касарнама - закључио је Пантелић.

Истиче да му је жао што том оптужницом нису обухваћени сви злочини који су почели 20. априла убиством војника на Бистрику, као и оним убиствима која су се десила након трећег маја.

- Мислили смо да ће Тужилаштво наћи снаге да оптужи окривљене, међутим од 2018. године, када је поновљен, поступак се води само за 3. мај, односно злочине почињене приликом изласка колоне из Команде 2. војне области, док за злочине који су почињени прије тога, убиства војника на Бистрику, 2. маја у Дому ЈНА, на Скендерији, код Поште и Команде Друге војне области није ни покренут поступак - рекао је Пантелић.

Фото: katera.news

Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића војника ЈНА погинулог у Добровољачкој улици, рекла је да чека правду и да се нада да ће је дочекати.

Гордана Гвозденовић, сестра погинулог војника, истакла је да се злочини одиграни у Добровољачкој не смију заборавити.

- Дошла да одам почаст свом брату и свој браћи која су на свиреп начин убијени – истакла је она.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић подсјетио је да је за вријеме примирја који је подстигнут између команди ЈНА и Алије Изетбговића, извршен масовни напад и злочин.

- За тај злочин није нико одговарао, а нападнути су млади војници који су били на служењу војног рока – рекао је он.

Фото: katera.news

Према његовим ријечима, иако је Унпрофор гарантовао безбједност, нико никада није процесуиран за овај стравични злочин.

- Република Српска инсистира на томе да се починиоци и налогодавци казне и надамо се да ће доћи до заслуженог епилога – рекао је он.

Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица рекао је да се злочини над припадницима ЈНА не смију заборавити, те да то што 31 годину послије нема процесуираних лица говори каква су правда и правичност Суда БиХ.

- Ово је један у низу догађаја који није процесуиран и који није добио судски епилог, а породице жртава сатисфакцију - рекао је Нуждић.

Према његовим ријечима, ова страдања не треба заборавити, а будуће генерације треба да знају шта се дешавало током деведесетих година прошлог вијека у БиХ.

Милорад Којић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ рекао да злочин у Добровољачкој не може бити заборављен.

- Ратни злочин над припадницика ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву не смије бити заборављен иако се дуго година радило на његовој опструкцији за који постоје јавно доступни видео-снимци. Доказ за опструкцију је и наредба страног тужиоца који је обуставио истрагу овог злочина у периоду када је имао више живих свједока који су могли да посвједоче злочину у Добровољачкој – рекао је Којић.

Којић је појаснио да је предмет везан за овај злочин обиман и не трпи никакву врсту одлагања, међутим, додаје, примијењују се тактике које доводе до одуговлачења процеса и умрања знатног броја свједока који би требало да свједоче.

Према његовим ријечима, не одуговлачи се само у случају ратног злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву, него и у случају Атифа Дудаковића којег оптужница терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени.

Он је подсјетио да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица објавио публикацију преживјелог припадника ЈНА из Добровољачке.

Обиљежавање страдања војника ЈНА настављено је у Добровољачкој улици у Сарајеву, уз јаке мјере обезбјеђења.

 У колони која је одала почаст настрадалим били су преживјели војници ЈНА, чланови породица страдалих, представници институција Републике Српске, званичници Српске у институцијама БиХ, као и града Источно Сарајева, градских општина, те представници борачких категорија.

У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници "Зелених беретки" и Територијалне одбране БиХ су, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, на данашњи дан 1992. године напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и Унпрофора, напуштала тадашњу Другу војну област.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Тужилаштво БиХ недавно је подигло оптужницу за злочине над припадницима ЈНА почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. године.

Оптужница је подигнута против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка.

Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица, те је наређено поновно отварање истраге.