Српски филолог Ђура Поповић, познат као Ђура Даничић, пријатељ Вука Караџића и његов сарадник у борби за реформу српског језика и правописа, рођен је 4. априла 1825. године.

Послије студија у Братислави, Пешти и Бечу, радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе.

Караџићеве и сопствене погледе на језик досљедно је спровео преводећи са латинског језика "Псалтир Давидов" и "Стари завјет".

Објавио је више дјела из старе српске књижевности: Теодосијево "Житије Светог Саве", Доментијаново житије о Светом Симеону и Светом Сави, "Животи краљева и архиепископа српских" /Данило и његови ученици/, "Никољско јеванђеље"...

Непроцјењиву вриједност има његов рад на рјечнику.

Издао је "Речник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Речник хрватскога или српскога језика".

Остала дјела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика".

Ђура Даничић умро је 1882. године.