Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 81 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.

Полагању вијенаца претходила је Света литургија у Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић, коју је служио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Обиљежавање овог историјског догађаја организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 лјуди, међу којима и 551 дијете.

Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", усташе из Загреба и Бањалуке убијале су Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.

Историчар Предраг Лозо сматра да је злочин над Србима почињен у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке 7. фебруара 1942. године највећи појединачни злочин почињен у једном дану током геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/.

- За само неколико сати убијено је најмање 2.315 људи. Изузетак томе могу бити једино системи великих логора смрти Госпић–Јадовно-Паг и Јасеновац - рекао је Лозо Срни поводом обиљежавања 81 године од усташког злочина почињеног над Србима у овим бањалучким насељима.

Лозо истиче да, иако број не би смио бити главна карактеристика злочина, број убијених Срба у овом случају одаје намјеру починиоца да брутално затре Србе на простору цијеле државе, али посебно на простору Бањалуке, која је била намијењена да буде својеврсна престоница НДХ.

Према његовим ријечима, у таквом науму мету је представљала заједница ових бањалучких села у којима су живјели сељаци спремни да буду лојални било којој нормалној држави.

- У стварању и функционисању државе засноване на такозваном `хрватском државном и повјесном праву`, мета је било и 551 дијете српске националности које су, као и друге жртве у овом злочину, углавном хладним оружјем убиле усташе у распону од само неколико часова - напомиње Лозо.

Злочин у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, наглашава Лозо, одаје слику масовних злочина широм НДХ и по томе што је брижљиво и детаљно планиран, иако би се по његовој бруталности можда могло помислити другачије.

Он наводи да су у злочину саучествовале како локалне структуре НДХ, домаће хрватско становништво, тако и елитна јединица Поглавникова тјелесна бојна коју су сачињавали углавном припадници из западне Херцеговине, а која је послата из Загреба специјално за извршење овог злочина.

Лозо подсјећа да су историчари истражили кључну улогу у овом бестијалном злочину Виктора Гутића и Мирослава Филиповића Мајсторивића - фра Томислава из самостана на Петрићевцу.

Према његовим ријечима, овај други је посебан симбол који показује улогу Римокатоличке цркве у НДХ и нажалост значајног дијела њених представника који су пружали отворену или прећутну сагласност, подршку или чак учествовали у злочинима.

- Да бисмо покушали разумјети оно што се догодило током геноцида над Србима у НДХ потребан нам је одговоран однос читавог друштва према прошлости - поручује Лозо.

Лозо подсјећа да је Српска историографија тек крајем 2022. године добила студију којом се прегледно приказују структура, карактеристике и учесници поменутог злочина.

Он је рекао да је књига "Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бањалуке 7. фебруара 1942. године", аутора Горана Латиновића и Николе Ожеговића, један од дијелова мозаика познавања тешких времена НДХ који је недостајао друштву.

- Тек на основу истраживања без мржње и пристрасности, што је један од основних постулата историје као дисциплине, можемо извлачити поуке - указује Лозо, који је историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних зочина и тражење несталих лица.

Лозо каже да је на Србима остао завјет и обавеза да се оваква мјеста злочина достојно обиљеже у оквиру топонима литургијског памћења Српске православне цркве, народног памћења, али и у оквиру одговорне политике памћења система.

- Нове генерације треба научити да из злочина над нашим прецима треба извући поуку о значају живота, али и постојању конкретне опасности која се надвије над српским народом у кризним временима само због његове националне или вјерске припадности - поручује Лозо.

Он је рекао да је значај Републике Српске управо у томе да буде сигуран оквир за постојање српског народа, али и других народа који у њој живе, да се историја не би поновила, те истакао да Српска треба да буде и чувар памћења на институционалном нивоу.

- Нажлост, видјели смо кроз историју да се атмосфера и систем злочина веома брзо развију, они са вербалног говора мржње, ниподаштавања идентитета и из поља идеологије ескалирају у злочине, у покушај уништења - напомиње Лозо.

Лозо истиче да никад ниједан народ не смије да буде угрожен, ниједно дијете не смије бити повријеђено због своје вјере, традиције, културе и идентитета, те наглашава да су у том смислу Дракулић, Шарговац и Мотике опомена цијелом човјечанству.