Гојазност постаје све значајнији здравствени проблем у многим земљама свијета јер галопирајућим кораком поприма епидемијске размјере. Подаци Свјетске здравствене организације (СЗО) показују да је више од милијарду људи широм свијета претило. Тако је међу одраслима гојазно 650 милиона људи, што је троструко више него 1975. године, док отприлике још 1,3 милијарде људи има прекомјерну тежину.

Када су у питању адолесценти, подаци СЗО показују да их је више од 340 милиона гојазно, а дјеце око 39 милиона. Колико је ситуација озбиљна и захтијева хитну реакцију показује податак да СЗО разматра увођење лијекова против гојазности на есенцијалну листу медикамената.

Нови подаци представљени у Свјетском атласу претилости показују да се до 2030. године предвиђа да ће једна од пет жена и један од седам мушкараца живјети с претилошћу, што износи више од милијарду људи у свијету. То је посебно забрињавајуће у земљама са ниским и средњим дохотком, гдје сада живи највећи број људи с гојазношћу и гдје су здравствени системи и здравствени радници недовољно припремљени за ефикасно управљање и лијечење гојазности и њених посљедица.

Међу тим земљама је и БиХ коју, према тврдњама домаћих стручњака, све више погађа болест модерног доба. Сматра се да је број претилих особа у земљи у сталном порасту, што утиче на цјелокупно здравље становништва. Подаци показују да у БиХ око 63 одсто становништва има прекомјерну тежину, а чак 22 одсто њих сматра се гојазним. Стручњаци тврде да посебно забрињава велики број претиле дјеце, које је у БиХ, према подацима Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ), више од 17,5 одсто прекомјерно тешко или гојазно.

Оброци пуни соли и шећера

Управо из тих разлога у БиХ је у посљедње три године, тачније од октобра 2020. до септембра ове године, реализован пројекат “Best-ReMaP” чији је циљ била промоција здраве исхране, заштита дјеце и адолесцената и јавне набавке хране, а подаци до којих се дошло нису нимало оптимистични.

Драгана Стојисављевић из Института за јавно здравство Републике Српске приликом недавног представљања извјештаја у Сарајеву рекла је да је у склопу пројекта под лупом било тржиште Српске како би се утврдило колико се у великим тржним центрима, мегамаркетима налазе производи који су енергетски густи и нутритивно сиромашни.

- Нажалост, кроз то истраживање смо уочили да имамо велики број производа који имају знатно већи садржај шећера и соли од предвиђеног на 100 грама. Ти производи су доступни дјеци и адолесцентима и доводе до нездравих избора - навела је Стоисављевићева.

Болест

По међународној класификацији болести, гојазност је хронична, рецидивирајућа, мултифакторска болест и значајан ризикофактор за бројне друге незаразне болести као што су, између осталих, дијабетес, болести срца и крвних судова, те рак. Осим што имају здравствени проблем, људи који живе са гојазношћу могу се суочити са стигмом, која за посљедицу може имати лоше ментално здравље.

Она је истакла да сва истраживања показују да прехрамбене навике дјеце и адолесцената у Српској указују на то да те навике нису на завидном нивоу и да је на њима потребно радити од најранијег узраста и предшколских установа, преко школских и покушати стандардизовати исхрану.

- Израдили смо правилник који дефинише, односно стандардизује исхрану предшколских установа. Тренутно смо у фази израде правилника којим ће бити дефинисана исхрана и начин исхране школараца - навела је она.

Нутрициониста Маја Тубић Бановић казала је за “Глас Српске” да, кад је ријеч о гојазности, БиХ не заостаје за свјетским трендовима, наводећи да су главни узроци претилости неправилан стил живота, превише сједења и премало активности уз погрешне прехрамбене навике.

Према њеним ријечима, огроман утицај на гојазност имају и превелика заступљеност рафинисаних угљених хидрата, шећера, а недовољна конзумација воћа и поврћа.

- Половину унесене хране током дана требало би да чини поврће и нешто мање воће. Четвртина би требало да представља неки извор протеина, колико и чистих угљених хидрата. Засићене масноће и масноће животињског поријекла, такође, треба да се сведу на малу мјеру, док апсолутно треба избјегавати хидрогенизоване масти, које долазе у индустријским производима, које треба што мање конзумирати - савјетује Тубић Бановић истакавши да је за грађане БиХ карактеристично да конзумирају превише меса, што је такође потребно ограничити.

Гдје престаје потреба

Директор бијељинског јавног вртића “Чика Јова Змај” Славиша Вујановић каже за “Глас” да су у предшколским установама и те како свјесни да је гојазност болест савременог доба, због чега се свакодневно код најмлађих настоје развијати здраве навике исхране и живота уопште.

- Наш вртић је почетком године добио сертификат као потврду да смо пријатељи здраве исхране, односно да поштујемо и примјењујемо правила о нутритивним вриједностима које дјеца треба да унесу током дана и боравка у вртићу. Јеловнике на сваких 15 дана састављају шеф кухиње, васпитач и представник родитеља, уз консултације са педијатром, нутриционистом из Дома здравља Бијељина. Трудимо се да сви оброци буду здрави, базирани на воћу, поврћу и млијечним производима - прича Вујановић.

Додаје да је отежавајућа околност што се приликом избора добављача, према Закону о јавним набавкама, морају водити најнижом понуђеном цијеном.

- Нама би, прије свега, акценат морао бити на квалитету намирница, а не цијени. Најповољнији понуђач не значи нужно да ће задовољити и квалитетом производа који су најбољи за исхрану дјеце. Словенија је, рецимо, законски дозволила да се мањим домаћим произвођачима органске хране да предност приликом расписивања тендера за набавку намирница намијењених предшколским установама - рекао је Вујановић за “Глас”.

Он се пита гдје престаје потреба за здравом исхраном, наводећи да, нажалост, малишани по изласку из вртића са родитељима прво свраћају у пекаре или на првој трафици купују чоколадице, бомбоне и све оно што дјеца не би требало да уносе у току једног дана.

- У борби за квалитетнију и здравију исхрану морало би учествовати комплетно друштво. Свијест се мора развијати и путем средстава јавног информисања, неопходна су и различита законска акта на том пољу. У вртићу пазимо, али то би се морало примјењивати и код куће и током даљег одрастања јер шта нам значи ако се дјеца здраво хране у вртићу, а чим закораче у школу то престане, тиме ништа нисмо направили - прича Вујановић и додаје да кроз разне радионице и родитеље настоје едуковати о значају и предностима здравог начина исхране.

Рана превенција

Претилост може утицати и на постигнућа у образовању и могућности запошљавања, те се преносити кроз генерације. Често почиње у раном животном раздобљу и постаје све већи проблем јавног здравља, због чега је рана превенција кључна. Потврђује то тренер из Бањалуке Саша Кецман који каже да са растом броја гојазних, расте и број особа које муче озбиљни здравствени проблеми.

- Гојазност није само ствар естетике, како се годинама настоји перципирати. Она је, прије свега, здравствени проблем, што показује и слика са терена. На тренинзима имам све више гојазних са озбиљним здравственим проблемима, и углавном је ријеч о млађој популацији. Људи у зрелим годинама боље изгледају од клинаца, момци и дјевојке са по 18 - 20 година због прекомјерне килаже имају проблема са радом штитне жлијезде, пробавним трактом, уништили су здравље јер нико није пратио шта једу. Све то код њих проузрокује много стреса и нервозе, па су неријетко и психички нестабилни - наводи Кецман и додаје да би школарци часове физичког васпитања требало да имају сваки дан, чак и по цијену укидања појединих образовних предмета.

Мјерење претилости

Најчешће коришћен метод за утврђивање претилости је одређивање индекса тјелесне масе - BMI (body mass index), израчунат као тежина у килограмима, подијељена са висином израженом у метрима на квадрат (кг/м2). Код одраслих BMI од ≥30 кг/м2 дефинисан је као претилост и стандардна је мјера коју користи Свјетска здравствена организација. Тешка претилост подразумијева ону четвртог степена са BMI ≥35 кг/м2, док се гојазношћу трећег степена сматра она са BMI ≥40 кг/м2. За дјецу и адолесценте користе се такозване перцентилне кривуље раста, зависно од доба и пола, како би се прилагодиле физиолошким промјенама BMI-ја које се виде током нормалног развоја. То је такође важна мјера за праћење раширености претилости на нивоу популације и за употребу у епидемиолошким истраживањима, нпр. како би се добила индикација локалне, националне или регионалне раширености или како би се омогућила поређења међу земљама.

Кецман каже да се данас уз помоћ друштвених мрежа промовише искључиво лијеп изглед, наводећи да је то и најчешћи мотив због којег људи посјећују теретане и фитнес центре.

- Већина људи долази на тренинг првенствено због физичког изгледа јер се не осјећају лијепо када се погледају у огледало, небитно им је што је испод одјеће нездраво. Физичку активност у живот је потребно уврстити првенствено због здравља, а онда свега осталог. Такође, људи треба да се окрену себи, да одвоје вријеме за припрему хране, па чак и властито узгајање ако имају простора за то, како би знали шта једу. И богати и сиромашни данас пребрзо живе, и свима је најлакше свратити у ресторан, пекару или маркет по прерађену брзу храну. Од младих мало ко уопште иде на пијацу, гдје су воће и поврће најсвјежији, прије свега јер немају навику. Ако здраво једемо, а при томе и вјежбамо, бићемо расположенији, љепше ћемо се осјећати и изгледати. Превише шећера, соли, адитива нас само успорава и уништава организам - категоричан је Кецман.

Наука тврди да поремећаји исхране, уколико нису посљедица соматских обољења, настају на психолошком нивоу, па их је ту потребно и рјешавати. Лијечење гојазности подразумијева мултидисциплинаран приступ, који уз ендокринолога, нутриционисту, подразумијева и помоћ психолога.

- Исхрана је први елемент здравог живљења, због чега је неопходно од раног узраста развијати културу исхране која подразумијева да се узима разноврсна храна која пружа задовољство и сигурност у психолошки осјећај да се здраво храни. Не можемо неконтролисано задовољавати нагоне за храном. Људи треба да схвате да није оскудица здраво јести и узимати мање порције - рекао је за “Глас” психолог Александар Милић.

Он је додао да многи људи, кад су нервозни или им је досадно, прибјегавају конзумацији хране која их смирује.

- У таквим ситуацијама треба да се преокупирају другим стварима и скрену мисли, јер прекомјерна и нездрава храна им сигурно неће помоћи - казао је Милић.

* Земље свијета са највише гојазних одраслих особа (подаци СЗО) држава популација (у процентима)

Кувајт -             39,7

САД   -             38,5

Саудијска Арабија   37,6

Јордан              37,4

Катар               37,1

Пише: Данијела Бајић, Анита Јанковић Речевић