Становништво БиХ, готово свакодневно, суочава се са растом трошкова живота и све вишим шансама да од својих примања не живе, већ преживљавају.

Док плате и пензије стагнирају или се повећавају минимално, што није довољно за покривање и основних људских потреба, потрошачка корпа у августу ове године премашила је 3.200 КМ.

Захваљујући подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине могуће је упоредити цијене сада, са онима које су, на примјер, биле актуелне 2020. године.

Цијене су изражене у просјеку, док је проценат рачунат компарацијом цијена.

Намирнице скупље за више од 100 одсто

За истраживање, користили смо податке из фебруара 2020. године и податке из септембра 2025. године, како би упоредили пет година раста.

Највеће “изненађење” су хигијенски улошци чија је цијена порасла за 162.5 одсто, те мљевена кафа по килограму чији раст цијене износи чак 120 процената од фебруара 2020. године, пише “Радиосарајево”.

У фебруару 2020. године, за килограм риже било је потребно издвојити 3.1 КМ, док у септембру 2025. године, за килограм риже требали смо издвојити просјечно 4.6 КМ што је раст од 48.4 одсто.

Килограм хљеба у фебруару 2020. године износио је просјечно 2.3 КМ, док је у септембру забиљежен раст од 65 посто. У септембру за килограм хљеба, потребно је било издвојити 3.8 КМ.

Пшенично брашно (2020) коштало је 1 КМ, док је за исту грамажу брашно у септембру ове године коштало 1.5 КМ по килограму што је раст за 50 одсто.

Месни производи су такође поскупјели. Свјежа пастрмка (2020) по просјечној цијени износила је 9.8 КМ, док је у септембру 2025. цијена износила 13.3 КМ по килограму. Свјежа пилетина (2020) по килограму коштала 4.6 КМ, док смо за исту у септембру ове године морали издвојити 6.6 КМ по килограму што је раст од око 43 посто. Јунетина по килограму износила је 13.2 КМ према просјечној цијени из фебруара 2020. године, док је у септембру 2025. забиљежен раст од 91 одсто, са цијеном од 25.3 КМ по килограму.

Јаја на комад (2020) коштала су 0.3 КМ, док је у септембру 2025. године јаје на комад коштало 0.4 КМ по просјечној цијени.

За килограм путера у фебруару 2020. године, потребно је било издвојити 22 КМ, док је у септембру 2025. године та цијена порасла за око 50 посто, те је било потребно издвојити 33.5 КМ по килограму, према просјечној цијени.

Омиљено воће, банане и јабуке, коштале су скоро упола јефтиније, па је за јабуке у фебруару 2020. године требало издвојити 1.5 КМ. Данас, цијене јабука се крећу око 3 КМ што је скоро стопроцентни раст. Банане су 2020. године коштале 2.4 КМ, док је у септембру забиљежена цијена од око 3.0 КМ.

Кафа као луксуз

Највеће изненађење јесте кафа, чија цијена расте и на свјетском тржишту. У 2020. години, килограм мљевене кафе коштао је 13.4 КМ, док у септембру 2025. године постиже своју највећу цијену до сада, са растом од 120 посто и износила је 29.5 КМ.

Килограм ситног шећера 2020. године износио је 1.2 КМ по просјечној цијени, док за исту грамажу данас морамо издвојити 1.7 КМ.

Млијеко у тетрапаку доживјело је раст цијена од скоро 50 посто, те данас за њега морамо издвојити 2.2 КМ по литри. У фебруару 2020. године, коштало је око 1.4 КМ.

Хигијенски производи све скупљи

Осим хране, поскупјели су и хигијенски производи као што је детерџент за машинско прање вешђа, који по килограму износи 6 КМ, а детерџент за ручно прање посуђа по литри 4.3 КМ. Шампон за косу по литри износи 12.2 КМ, док зубна паста по комаду износи 4.0 КМ (септембар, 2025).

У 2020. години, прије проглашења пандемије, за килограм детерџента за машинско прање веша требали смо издвојити 3,7 КМ, а за детерџент за посуђе по литри 2,9 КМ.

За хигијенске производе као што су шампон за косу по литри или зубну пасту, требали смо издвојити 9.2 КМ, односно 3.0 КМ по кутији пасте.

Хигијенски улошци, који су потреба, а не луксуз, према компарацији цијена, доживјели су раст цијене од чак 162.5 одсто, што показује да се цијена готово утростручила. У септембру ове године коштали су 4.2 КМ, док су у фебруару 2020. по паковању износили тек 1.6 КМ.