БиХ ни лани није направила озбиљније кораке с циљем боље заштите личних података становника, а из евиденција је видљиво да свијест грађана расте, јер их све више пријављује злоупотребе и тражи заштиту, посебно када је у питању видео-надзор.
Агенција за заштиту личних података упутила је парламентарну процедуру на нивоу БиХ извјештај о стању у тој области током 2020. године, у којем је потврђено да БиХ још није ускладила своје законодавство са новоусвојеним прописима ЕУ, иако дуже вријеме траје прича о изради новог закона, као и о активностима које надлежни спроводе у том правцу.
У годишњем извјештају Агенције о заштити личних података у БиХ, који је потписао директор Драгољуб Рељић, истакнуто је да је БиХ једина у регији која нема потписан споразум са ЕУРОЈУСТ-ом.
- Раније су именоване контакт особе, а услов да се покрену преговори јесте да БиХ усвоји нови закон о заштити личних података. И поред чињенице да није усвојен нови закон, то не представља препреку активнијем учешћу, како законодавне тако и извршне власти, на свим нивоима, о овом питању - наводи Рељић и позива надлежне да усвоје нови закон.
Непостојање нових прописа није једини проблем у Агенцији. Пожалили су се и овај пут на мањак запослених те поново тражили службено возило, јер им је, као и неким другима, у опису посла специјализовани надзор, али нису на листи институција које има право на још једно такво возило.
Подаци из годишњег извјештаја показују да су лани извршили укупно 36 инспекцијских надзора, од чега 25 редовних, на основу ранијих планова те 11 ванредних, гдје су посјетили министарства на нивоу БиХ, Српске и ФБиХ, затим казнено-поправне заводе те одређена јавна предузећа. Утврђено је да већина није извршила своје обавезе, нису усвојили планове безбједности за заштиту личних података ни посебне евиденције о личним подацима који су дати трећој страни и разлоге за то.
Службеници Агенције, осим по службеној дужности, поступају и на основу приговора, које, по закону, може свако да поднесе када сазна или посумња да је контролор или обрађивач података повриједио његово право или да постоји директна опасност по повреду права.
По том основу запримљено је 168 приговора, а завршено 108 предмета. Од тога је у потпуности усвојено 27, док је дјелимично усвојено њих седам.
- Највећи број приговора је поднесен у вези са обрадом личних података путем видео-надзора, што свједочи и о повећању свијести грађана о заштити личних података - истакнуто је у документу у којем пише да су примјери злоупотребе потврђени на радним мјестима, у теретанама, заједницама етажних власника и другима.
У Агенцији су лани имали посла и због пандемије вируса корона те обраде и објаве података о здравственом стању, у смислу објаве имена и презима оних који су кршили важеће епидемиолошке мјере те због других случајева који су се односили и на коришћење отисака прста и података из личних карата. Због кршења закона су, по свим основама, изрицали казне од 500 до 10.000 КМ.
Предсједавајући Заједничке комисије за људска права у Парламенту БиХ Лазар Продановић рекао је за “Глас Српске” да је очигледно да проблема у овој области има, али да то није само случај у БиХ.
- Злоупотреба има и у другим земљама, али то не може да буде изговор. И по овом питању је потребно више координације - рекао је Продановић.
