Имајући у виду да је конвертибилна марка везана за евро валутним одбором по фиксном курсу, јасно је да би све промјене у монетарној политици Европске централне банке (ЕЦБ), па и најављено увођење дигиталног евра, имале и директне рефлексије на БиХ.
Каже ово за "Глас Српске" професор са Економског факултета у Бањалуци доктор Бранка Топић Павковић појашњавајући разлоге увођења ове дигиталне валуте, а до чега би након тестне фазе, могло доћи у периоду од 2027. до 2029. године, те шта би то могло значити за друге земље које се налазе ван еврозоне, као што је и БиХ.
Према њеном мишљењу, увођење дигиталног евра могло би, макар посредно, донијети одређене користи за БиХ - од бржих и јефтинијих трансакција са иностранством, до модернизације платног система и усклађивања са европским стандардима.
- Како је ЕУ наш највећи трговински партнер и главно тржиште рада за наше грађане, могућност да дознаке, уплате и пословна плаћања функционишу преко дигиталног евра значајно би растеретила привреду и олакшала свакодневни живот становништва. Дигитални евро би могао подстаћи модернизацију финансијског сектора у БиХ. Банке и платни сервиси морали би прилагодити своје системе новим стандардима, што би убрзало дигитализацију домаћих услуга. То би отворило простор и за јачи развој финтех сектора у земљи, али и повећало конкуренцију међу банкама – сматра Топић Павковић.
Додаје и да с обзиром на специфичан став овдашњег друштва према новцу – то може успорити овај процес, јер традиционално повјерење грађана у готовину остаје изузетно високо - готовина се доживљава као најсигурнији облик штедње и плаћања, посебно у условима политичке и економске нестабилности.
- Са многим изазовима би се суочио и банкарски сектор. Ако би грађани и фирме у БиХ могли да користе дигитални евро директно, дио штедње и трансакција вјероватно био заобишао домаће банке. То би смањило њихове депозите и кредитни капацитет, док би ЦББиХ, ограничена валутним одбором, имала мало инструмената да на то реагује. Да закључим, евентуално увођење дигиталног евра значило би јачу повезаност БиХ са европским финансијским простором, али његова стварна употреба зависиће од повјерења овдашњих људи. Ако се не промијени дубоко укоријењени став да је готовина једини прави новац, дигитални евро у БиХ могао би остати резервисан прије свега за међународна плаћања и пословне трансакције, док би домаћа свакодневна потрошња и даље већином почивала на папирним новчаницама и кованицама – сматра Топић Павковић.
А шта је уопште дигитални евро и због чега Европска унија планира његово увођење?
Према ријечима Топић Павковић, ради се о електронској верзија новца, која би била издавана и гарантована директно од стране Европске централне банке. Дизајниран је да функционише паралелно са готовином и депозитима у банкама, с главним циљем очувања монетарног суверенитета ЕУ у дигиталном добу.
Уводи се не зато што је готовина нестала, већ да се осигура да ова заједница има суверено, сигурно и иновативно средство плаћања. Замишљен је као мост између традиционалне готовине и савремених дигиталних платних рјешења.
- Ријеч је и о питању суверенитета. Данас се свакодневне трансакције обављају највећим дијелом путем платних гиганата као што су "Виса", "Мастеркард" или "Пејпал", док се у глобалном финансијском простору убрзано развијају и стране дигиталне валуте, међу којима предњачи кинески дигитални јуан. Ако Европска унија не понуди властиту алтернативу, ризикује да њени грађани и компаније постану зависни од рјешења која се развијају изван европског регулаторног оквира. Дакле, дигитални евро би представљао савремено дигитално платно рјешење. Други разлог се огледа у томе да би дигитални евро грађанима понудио сигуран облик јавног новца, нешто што је до сада била искључиво улога готовине. У кризним ситуацијама, попут банкарских проблема или поремећаја у раду приватних система, дигитални евро би био поуздана алтернатива – наводи Топић Павковић.
Један од циљева је, како додаје, и модернизација плаћања. Дигитални евро могао би да омогући инстант трансакције по нижим трошковима, како унутар држава чланица, тако и у прекограничном промету. Ту је и брзина и ефикасност плаћања, јефтиније трансакције, али и боља и ефикаснија финансијска контрола.
Што се тиче евентуалних негативних посљедица - увођење ове дигиталне валуте би према њеном мишљењу могло довести до повлачење депозита из банака и њихово премјештање директно код ЕЦБ, чиме би се смањио кредитни капацитет комерцијалних банака.
- Осим тога дигиталне валуте могу бити изложене и разним сајбер нападима. Наравно ту је и питање заштите приватности корисника, у смислу да би нова валута могла отворити простор већем надзору над њиховим финансијама. Значи, не ради се само о техничкој иновацији. То је пројекат са дубоким економским и политичким посљедицама. Његова успјешност зависиће од тога да ли ће грађани повјеровати да им нова форма јавног новца доноси сигурност и практичност – поручила је Топић Павковић.
ТЕСТНА ФАЗА
ЕЦБ је саопштила да се дигитални евро тренутно налази у припремној фази која траје до октобра 2025. године. Поручили су и да тек након законодавних процеса може бити донесена одлука о наставку пројекта. Уколико крајем ове године буде дато "зелено свјетло", развој ће трајати још двије до три године, што значи да је реално очекивати дигитални евро између 2027. и 2029.
ТРЕНДОВИ
У посљедњих пет година удио готовине у трансакцијама у еврозони пао је са 68 на 40 одсто. Према подацима Голдман Сакса, скоро 30 одсто малих и средњих предузећа у еврозони и даље преферира да користи готовину, док је овај проценат преко 50 одсто у Аустрији и скоро 40 одсто у Италији.
