Служба Хитне медицинске помоћи при Дому здравља Источно Сарајево ове године обиљежиће прву годину од пресељења у нове, намјенски изграђене просторије, у којима коначно имају одличне услове за рад, пријем и опсервацију хитних случајева, односно пацијената.

Након дугогодишњег рада у лошим и неусловним просторијама Дома здравља Источно Сарајево, Служба хитне медицинске помоћи је прошле године, по завршетку изградње и опремања дограђеног комплекса у склопу постојеће зграде Дома здравља, уселила у нове просторије и по први пут започела рад у нормалним и адекватним условима.

Руководилац Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља Источно Сарајево др Марела Шагољ у разговору за портал Катера истиче да је рад у служби хитне медицинске помоћи у новом простору сада знатно олакшан, бољи, условнији и сва три тима имају добре услове за рад.

Др Марела Шагољ 

Докторица Шагољ, која у Дому здравља Источно Сарајево ради већ 19 година и исто толико у Хитној помоћи, истиче да су претходне године од оснивања ове установе до прије годину дана биле јако тешке и неусловне за љекаре из ове службе.

- Дом здравља Источно Сарајево је основан 1996. године и тада и данас је надлежан за двије општине, Источно Ново Сарајево и Источну Илиџу. У почетку, с обзиром да је у овим општинама било мало становника, у Дому здравља су радила свега два или три љекара, док данас имамо 14 тимова породичне медицине, а у Хитној помоћи раде три љекара, 10 техничара и шест возача санитета – каже др Шагољ.

Она наводи да су сами почеци, како Дома здравља, тако и Хитне службе која је у саставу ове здравствене установе, били врло тешки.

- Нисмо имали основне услове за рад у служби Хитне медицинске помоћи. Били смо смјештени у интервенцији породичне медицине, у просторији од двадесетак квадрата, коју смо дијелили са два тима породичне медицине. Имали смо укупно два лежаја и само ми радници смо правили велику гужву. То је било драматично и страшно и тек у посљедњих годину дана можемо причати да имамо нормалне услове за рад – истиче др Шагољ.

Након дуго година коначно имају одличне услове за рад

Докторица Шагољ каже да данас служба Хитне помоћи Источно Сарајево има сасвим нормалне услове за рад у намјенски изграђеном  и савремено опремљеном простору за опсервацију пацијената.

- У служби Хитне помоћи данас раде три љекара, десет медицинских техничара и шест возача санитета. О правој хитној медицинској помоћи на нивоу ове двије општине ја могу да говорим тек у посљедњих годину дана, откада смо прешли у нове просторије и успјели да их опремимо. Овдје, у овом колективу, постоји заиста добра воља и велика енергија за рад и сарадњу и жеља да нешто добро направимо – каже др Шагољ.

Она истиче да поред скучених услова за рад, Служби хитне медицинске помоћи су раније недостајали и адекватни медицински апарати потребни за рад у хитним случајевима и санитет, који узгред, Дом здравља Источно Сарајево и данас дијели са Хитном, што ствара додатне проблеме.

- Више пута кроз наш рад смо се сусретали са колегама из Хитне помоћи Сарајево и када видимо како су они опремљени и какву технику имају, било нас је срамота. Ми нисмо имали тлакомјер, долазили смо са неким лошим возилом у којем нисмо ништа имали – каже др Шагољ.

Вјежбе збрињавања тешко повријеђених пацијената

Докторица Шагољ наводи да данас имају одличне услове да изврше опсервацију пацијента, одреде му виталне параметре, реагују, дају му адекватну терапију и стабилизују га, како би га даље могли транспортовати у болницу.

- Раније се то сводило само да пацијента примимо и што прије га превеземо у болницу, док сада у лакшим условима имамо могућност да га збринемо овдје и ако није хитан случај дамо му терапију, направимо тријажу и на тај начин растеретимо и колеге у Болници „Србија“. Доста мањи број пацијената данас возимо у болницу, него раније – истиче др Шагољ.

Упркос добрим условима за рад у новим просторијама, Служба хитне медицинске помоћи сусреће се још увијек са појединим недостацима, попут недостатка још једног санитетског возила, како досадашње не би морала да дијели са Домом здравља, као и са недостатком још неких медицинских помагала и апарата.

Недостатак још једног санинтетског возила доводи Службу хитне медицинске помоћи у велики проблем, у случају хитног позива за излазак на терен или у случају да треба пацијента хитно превести до болнице.

- Наш највећи проблем у Хитној је тренутно недостатак другог санитетског возила, јер Дом здравља Источно Сарајево има само једно функционално санитетско возило на располагању, које је било донација општине Источна Илиџа. Неријетко се дешава да у појединим тренуцима, па чак и по 24 часа, Служба ХМП нема уопште возило на располагању због одласка истог у Бањалуку по пацијента – каже др Шагољ.

Тренутно једини санитет Дома здравља и Хитне службе

Поред возила, Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља Источно Сарајево је потребан и дефибрилатор „lifepak“, тракционе удлаге и прслук за имобилизацију и извлачење повријеђених.

- Lifepak је дефибрилатор који врши конверзију срчаног ритма са ЕКГ мониторингом и пулсним оксиметром, који одређује сатурацију хемоглобина са кисеоником. Овај апарат се напаја преко литијумских батерија које се допуњавају када се апарат не користи, портабилан је и као такав веома практичан за рад на терену – каже др Шагољ.

Она каже да тренутно Служба ХМП располаже са једним аутоматским екстерним дефибрилатором који је прилагођен и намијењен употреби од стране немедицинског особља, лаицима и као такав се поставља на видљива мјеста у разним установама и објектима.

- Овај дефибрилатор се напаја преко литијумских батерија, које се не могу пунити, него се користе самољепљиве једнократне електроде. Један сет ових електрода кошта 75 КМ. Ако бисмо овај апарат користили на терену за један мониторинг, сваки дан бисмо потрошили од два до пет сетова електрода, што је за нашу установу веома велики трошак и због тога користимо само у изузетно хитним случајевима, односно када треба реанимирати пацијента – каже др Шагољ.

Такође, неопходне тракционе удлаге и КЕД систем за имобилизацију и извлачење користе за стабилизацију повријеђеног лица и повреда, односно прелома кичме и екстремитета, чиме се смањује ризик од даљег оштећења крвних судова и нерава и чиме се зауставља додатно крварење, смањује бол и спријечава упадање повријеђеног у стање шока.

У колективу увијек влада јака енергија и слога

Докторица Шагољ наводи да јој је драго што је ново руководство на челу са директором Дома здравља Дејаном Шешељом задовољно радом Службе хитне медицинске помоћи при овој установи, те преноси његово одушевљење садашњим условима и пријашњом борбом и енергијом овог колектива да уселе и опреме нове просторије за рад.

- Велика енергија влада међу колективом Дома здравља и ХМП, посебно је то било онда када смо радили све да опремимо нове просторије, пронађемо донаторе медицинске опреме и преко наших привредника, суграђана набавимо потребни намјештај и инвентар. Велику захвалност дугујемо нашим привредницима из обје општине, који су нам несебично помогли при усељењу – истиче др Шагољ.

Она додаје да, када су започели рад у новим просторијама, је позвала начелнике обје општине, Маринка Божовића из Источне Илиџе и Љубишу Ћосића, тадашњег начелника Источног Новог Сарајева, као и привреднике и пријатеље који су им помогли, те пригодним пријемом у новим просторијама се захвалила за све што су им помогли да Служба ХМП „стане на ноге“.

- Ове године обиљежавамо прву годину откако смо уселили у нову зграду и ово би била прилика да видимо шта смо направили у претходних годину дана, који су нам даљи циљеви и шта ћемо радити у наредном периоду. У Служби ХМП сада раде три љекара, 10 техничара и шест возача санитета, с тим да нам недостају још два љекара, међутим успијевамо да се „преклопимо“ са младим колегама из породичних служби, који попуњавају смјене у Хитној – каже др Шагољ.

Докторица Шагољ каже да ће, одласком неколико колега наредне године у пензију, доћи до смјене генерација у Дому здравља Источно Сарајево и свим његовим службама, те да ће ускоро ову установу чинити кадар младих здравствених радника.

Едукације младих љекара и техничара сталне активности

- Када се ради о едукацији у нашој служби, морам да напоменем да је јако важно да надлежне институције, Градска управа и локалне заједнице убудуће обрате пажњу и на младе љекаре у Дому здравља Источно Сарајево, и пруже им подршку за њихов одлазак на специјалистичке студије. Ти млади љекари свакако да очекују такву врсту подршке, посебно од локалних заједница, које су оснивачи ове здравствене установе – истиче др Шагољ.

Један од недостатака у раду Хитне помоћи, не само у Источном Сарајеву, него и у другим градовима и општинама Републике Српске је тај што нема услова нити финансијских средстава да се обезбиједи рад још једног љекара у смјени, како би други љекар могао изаћи на лице мјеста по хитном позиву, лично збринути пацијента који је повријеђен у тешком саобраћајном удесу или некој другој несрећи.

Докторица Шагољ каже да одговорност за такву појаву, која је честа у нашој земљи, није на Дому здравља, него на Фонду здравственог осигурања Републике Српске, који диктира услове за финансирање тимова хитне медицинске помоћи.

- ФЗО је тај који диктира услове за такво нешто, тако да на број становника ове двије општине је одређено да буду три тима хитне медицинске помоћи, што чине три љекара и шест техничара. Ви, као љекар, морате „покривати“ Хитну 24 часа, али буде ситуација када ризикујемо и изађемо на лице мјеста, међутим никад не знате шта се може десити у Хитној док вас нема – каже др Шагољ.

Јавна здравствена установа Дом здравља Источно Сарајево проводи примарну и специјалистичко консултативну здравствену заштиту за становништво општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и велики број повратника у Кантон Сарајево.

У саставу Дома здравља, поред Службе хитне медицинске помоћи налазе се и амбуланте Лукавица, Тилава, Миљевићи, Војковићи и Младичко поље, као и Центар за физикалну терапију и рехабилитацију, који је такође уселио у нови објекат Дома здравља.

Припремио и разговарао: Миљан Рашевић