У раним вечерњим сатима 5. априла 1999. године НАТО снаге су са седам пројектила погодили двије централне градске улице у Алексинцу. Погинуло је 11 цивила, 50 је рањено. Уништено је 700 стамбених објеката.

Знатна оштећења претрпјеле су зграде дома здравља и хитне помоћи, аутобуска станица, неколико привредних објекта.

Представници НАТО-a су свјетској јавности бомбардовање Алексинца правдали „техничком грешком“ тврдећи да је мета напада била касарна надомак града.

Исто вече у Врању су бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло је двоје људи, а 15 је тешко рањено.

У Нишу је бомбардована Дуванска индустрије. Погођени су магацин, амбуланта фабрике и обданиште.

У Лучанима је гађана хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У центру Земуна, у главној улици, погођена је зграда Команде РВ и ПВО. Том приликом оштећено је неколико стамбених објеката и водоводна мрежа.

Један пројектил је пао у близини градске болнице на Звездари.

Бомбардовано је подручје Сурчина, оштећена је зграда цивилног аеродрома.

На мети су опет била и енергетска постројења – у Новом Саду бомбардована је рафинерија, у Сомбору складиште горива.

Амбасадор Руске Федерације обишао је градски стадион у Приштини и увјерио се да нису тачне тврдње да је стадион претворен у логор за цивиле.

Министарство просвете Србије је саопштило да ће ускршњи распуст у свим школама трајати до престанка ратног стања у земљи.