U ranim večernjim satima 5. aprila 1999. godine NATO snage su sa sedam projektila pogodili dvije centralne gradske ulice u Aleksincu. Poginulo je 11 civila, 50 je ranjeno. Uništeno je 700 stambenih objekata.

Znatna oštećenja pretrpjele su zgrade doma zdravlja i hitne pomoći, autobuska stanica, nekoliko privrednih objekta.

Predstavnici NATO-a su svjetskoj javnosti bombardovanje Aleksinca pravdali „tehničkom greškom“ tvrdeći da je meta napada bila kasarna nadomak grada.

Isto veče u Vranju su bombardovane kuće u neposrednoj blizini autobuske stanice. Poginulo je dvoje ljudi, a 15 je teško ranjeno.

U Nišu je bombardovana Duvanska industrije. Pogođeni su magacin, ambulanta fabrike i obdanište.

U Lučanima je gađana hemijska industrija „Milan Blagojević“.

U centru Zemuna, u glavnoj ulici, pogođena je zgrada Komande RV i PVO. Tom prilikom oštećeno je nekoliko stambenih objekata i vodovodna mreža.

Jedan projektil je pao u blizini gradske bolnice na Zvezdari.

Bombardovano je područje Surčina, oštećena je zgrada civilnog aerodroma.

Na meti su opet bila i energetska postrojenja – u Novom Sadu bombardovana je rafinerija, u Somboru skladište goriva.

Ambasador Ruske Federacije obišao je gradski stadion u Prištini i uvjerio se da nisu tačne tvrdnje da je stadion pretvoren u logor za civile.

Ministarstvo prosvete Srbije je saopštilo da će uskršnji raspust u svim školama trajati do prestanka ratnog stanja u zemlji.