- Пред њима је био живот, али сурове услове на таквим висовима, гдје су олује и мећаве, могли су да изнесу само момци тих година. Тога дана, на таквом положају на Трескавици, на врху Пашина планина, 2.700 метара надморске висине, је уписан најтужнији дан у историји бригаде. Страдало је 12 момака - тим ријечима je о њима раније за “Глас” говорио Драшко Маџар, члан Предсједништва Удружења гардиста.

У рат је отишао са 19 година, на први позив, а у годинама мира, сваког 15. априла од 1996. пали 12 свијећа за браћу коју су тога датума 1995. с Пашине планине кућама вратили у сандуцима. Непријатељ им је дошао с леђа, по мећави. Неочекивано, на војничким крпљама.

- У раним јутарњим сатима су напали. Ручним бацачем. Погодили су прво, како смо ми то звали, једну бајту. Страдало је десет момака. Затим су они из друге почели да пружају отпор, њих 15 је зауставило вишеструко бројнијег непријатеља, али смо изгубили још двојицу браће. У дану је угашено толико младости. Имали су по 18, 19 година. Сви су били на редовном одслужењу војног рока, мјесецима нису отишли кући, а Слађан Шиљак се никада није ни јавио кући од октобра, родитељи су га тражили, а кући смо га вратили у сандуку неколико мјесеци касније. Сви Срби, мање више, знају за херојске момке с Кошара, а ово су биле Кошаре прије Кошара - говорио је Маџар, додавши да су касније сазнали да је у нападу учествовало стотину војника тзв. Армије БиХ.

Горчину у срцу, док је жив, носиће и Предраг Аћимовић, данас предсједник Удружења гардиста.

- Тај дан је један од најцрњих, ако не и најцрњи у историји наше бригаде. Тога дана је 12 мајки сазнало да од синова неће добити унучад - причао је за “Глас”, али додајући да ће се свим силама трудити, као некад када су бранили земљу, да им другари никада не падну у заборав.

Са породицама погинулих гардиста су обишли њихове вјечне куће, положили цвијеће и запалили свијеће.

- То је 12 наших хероја, момака који су били на одслужењу редовног војног рока, на првој линији гдје је нападао бројчано надмоћнији непријатељ, али нису устукнули. Један од циљева удружења је да сва наша погинула браћа, њих око 130, и њихове породице никад не буду заборављени - говорио је Аћимовић, који је тада додао да очекују да Влада Републике Српске обећано спроведе у дјело и да сви гардисти добијају статус борца прве категорије, јер је то, каже, најмање што Република треба да уради за своје преживјеле ствараоце.

Образ без мрље

Ниједан њихов припадник, говорио је Драшко Маџар, није ни процесуиран нити осуђен.

- Пречешљана је сва архива о јединици. И све је чисто. Ништа нечасно није урађено. Ратовали смо по међународним нормама, без иједне мрље - говорио је Маџар.