Нема тога што вриједне руке наших суграђана нису у стању направити, односно машта измислити и креирати. Није нам требало пуно да пронађемо једну такву особу, која својим златним рукама одушевљава, како своје укућане, тако и пријатеље, родбину и суграђане. Наша саговорница, Милка, је у таквом креативном расположењу провела сате и сате, препуштена машти и вјештини властитих прстију. Али, Милка је, ипак, као највећи свој успјех издвојила то што је ту своју љубав пренијела на сина, од којег, како каже, сада и она понешто ново научи.
О чему смо причали са Милком, али и дивне креације ње и њеног сина Александра, можете погледати у Катерином новом интервјуу.
Можете ли нам, за почетак, рећи нешто о себи? Како се родила љубав према шивењу и колико година се бавите овим послом?
Ја сам Милка Ракић, рођена сам 16.11.1967. године у Високом, гдје сам и одрасла. Завршила сам средњу машинско-техничку школу. Удата сам, мајка двоје дјеце, сина и кћерке, а сада да имам и снајку, који ми дају максималну подршку у послу.
Своје прве моменте када сам изразила љубав према умјетности сам открила у раној младости, бавећи се плетењем, хеклањем. У том пероду нисам имала машину и кројила сам ручно.
Са својих 21 годину, када сам, на поклон од родитеља, добила машину, почела сам да кројим своје прве замишљене креације, које можда нису личиле ни на шта, али ми је било задовољство да то радим. Жељела сам да имам свој комад одјеће, који ћу сама да сашијем и тако пренесем оно што осјећам. Професионално сам почела да се бавим овим послом послије рата, тј. од 1996. године. Најприје сам себи шила неке примјерке, затим и родбини, па се то надовезивало.
Није то било само шивење хаљина, било је ту и преправки, корекције разних одјевних предмета. И дан данас, када на неки начин могу рећи да сам успјела у овом послу, и даље не бјежим од тога да радим корекције и све што ми људи донесу и замоле да им урадим, изађем у сусрет онолико колико могу.
На шта сте највише поносни послије више од 20 година проведених у овој професији?
Највише сам поносна што сам успјела да пренесем ову љубав на свог сина, који је заиста заинтересован за ово и јако ми је драго да ће неко да наслиједи послије мене сав мој досадашњи труд. То ми је најупечатљивије и најдраже, на крају крајева.
Радите ли искључиво по наруџби или и сами креирате одјевне комаде које касније продајете?
Радим и креирам неке своје, замишљене моделе, а истовремено и по наруџби. Већином су то дјевојке које пронађу хаљине на интернету, или чак нацртају, а ја испуњавам по њиховим идејама и замислима. Ријетко кад намећем своје мишљење о томе. Ако се дјевојци свиђа нешто, помажем јој у избору материјала, а све остало препустим њима.
Колико је тешко пронаћи жељени текстилни материјал? Набављате ли текстиле у БиХ или наручујете из других држава?
Још увијек набављамо у Босни и Херцеговини, мада на тржишту и нема великог избора када су текстили у питању. Оно што бисмо жељели да урадимо, тј. оно што је виђено на свјетској сцени, нама то нажалост није доступно.
Колико времена траје израда најчешће тражених одјевних комада, тј. колико купци морају времена узети у обзир прије него што добију наручено?
Све зависи у којем периоду они дођу са својим идејама и наруџбама. Ако смо пребукирани, онда то дуже траје, могу чекати до мјесец, мјесец и по. Исто тако знамо да направимо изузетке, када се некоме јако жури, а закаснио је са наруџбом, ми изађемо у сусрет и завршимо хаљину за два три дана да бисмо испоштовали своје муштерије који су нам стварно на првом мјесту.
Знамо да је усљед повећања обима посла, ваш син почео да ради заједно са вама, што је заиста ријеткост у данашње вријеме. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
Александар се још као средњошколац заинтересовао за рад машине, па је тако почео понешто себи да шије, када му се на примјер рашије тренерка или нешто слично. У том периоду, имала сам обавезу да њему и мојој кћерци дам џепарац, али пошто је он изразио жељу да ми помогне када дођу неки поруби стољњака, завјеса, ја сам му препуштала да он то одради и добијао је зарађени новац. Можда сам га на тај начин стимулисала да почне да се бави овим послом.
Доста је успјешан и ја сам задовољна његовим радом и напретком у посљедњих 5 година од како радимо заједно. Његов је мозак млађи, брже размишља, па тако и ја примам од њега неке сугестије и неке нове идеје.
Какви су ваши планови за наредни период?
Планирали смо да у ближој будућности отворимо свој салон, гдје ће се радити и брзе услуге, као што су корекције, али и продаја свечаних хаљина које смо ми припремали и радили током зиме. Сви који су заинтересовани могу да нас пронађу у Спасовданској 32, под називом „Алекс Мода“.
Ми ћемо и даље да разрађујемо посао, ако се повећа обим посла, можда и да заспослимо некога, јер у том случају нећемо стићи нас двоје све то да радимо.