Свако тугу носи на свој начин, а да се заборави не може. Не знам да ли ћу дочекати правду, али вјерујем да ће она стићи оне који су побили нашу дјецу.

То за "Новости" каже Лозанка Радоичић из Београда, чијег су сина Владимира албански терористи убили 30. септембра 1998. године у близини карауле Кошаре док је као редовни војник обезбјеђивао државну границу СР Југославије и Албаније.

Један од осморице терориста који су проглашени кривим за убиство петорице војника одговоран је и за смрт њеног сина, а сада је нови министар одбране у влади лажне државе Косово. За родитеље, али и официре који су били свједоци тог монструозног чина, то је јасан доказ да "друга страна не жели помирење већ прикривање својих злодјела".

Са Владимиром су тог дана настрадали и Илија Павловић (19) и Миладин Гобељић (20), војници који су три мјесеца били на одслужењу војног рока и "уговорци" Милош Павловић (30) и Мирослав Јоцић (30). Само су се чудом спасли капетан Горан Лозица, и заставници Горан Симић и Добросав Дражић.

Вијеће Вишег суда, којим је предсједавао судија Небојша Жикић, у пресуди је навело да су припадници терористичке групе Шићер Маљоку, Џафер Гаши, Дамуш Гацафери, Дема Маљоку, Агрон Исуфи, Антон Ћуни, Рабит Алију и Рустем Бериша осуђени због кривичног дјела тероризма.

- Мој син је 23. марта напунио 19 година, а већ 23. јуна отишао је да служи војску. Имао је само 19 година, ни обуку није завршио када су га убили. За мене није ништа ново што његови џелати напредују у животу умјесто да буду у затвору. Овај сада је само на тој функцији заменио Харадинајевог министра Рустема Беришу, који је такође осуђен за убиство мог сина. Један од те осморице био је и градоначелник Обилића - прича Лозанка, која је послије погибије свог сина живот посветила томе да злочинци одговарају.

Она је још 2007. дошла до снимка "акције" терориста у којој је настрадао Владимир, али су истражни органи државе Србије поступак покренули тек 2009. Прву пресуду је донео суд у Косовској Митровици, али је она укинута, па је предмет прослеђен нишком Вишем суду. Коначно, августа 2016. године пресуда је постала правоснажна и за осуђенима је издата потјерница.

- Једва сам их увјерила да им суде у одсуству, да остане траг, јер злочин се не смије заборавити - закључује Лозанка и пита се како су терористи до сада безбједно прелазили административну линију, ако су потјернице за њима увелико биле на снази.

ЗАСТАВНИК ЈОВАНОВИЋ: СТАЛНО ПОД ВАТРОМ

Заставник прве класе у пензији Градимир Јовановић каже да су убијени војници били припадници Извиђачко-диверзантске јединице која је од априла 1998. године била на караули Кошаре. Свакодневно су били изложени нападима, а у једној борби успјели су да савладају групу од 250 терориста.

- Никада нећу заборавити тај крвави 30. септембар када смо покушали да спасимо војнике који су упали у засједу. Војно возило "пинцгауер" заглавило се у блату и тај тренутак је био кобан. На лицу мјеста су убили петорицу. Горан Спирић се правио мртав када су пришли да га овјере, а Добросав и Горан су успјели да се склоне и узврате ватру док није стигло појачање.