Најтрагичнији примјер силовања Српкиња у Сарајеву јесте случај дјевојке С. И, коју су силовала тројица муслиманских војника у њеном стану, а потом и убили.

О њеној несрећној судбини у исказу прича њена пријатељица Н. Ј, која је била у том стану за вријеме овог злочина, а која је успјела да избјегне најгору судбину - скочивши кроз прозор с првог спрата.

Према овом исказу, у стан С. И. 30. септембра 1992. дошли су припадници Јукине војске, које је предводио командант војне полиције Хамдо Шашић.

Они су упали у стан С. И, а Шашић је почео да их испитује. Тада се "убацио" један од војника ријечима: Не ради се то тако, него овако - ухватио је Сању за руку и одвео у другу собу. Та тројица су је малтретирали и силовали.

Шашић је рекао Н. Ј., која је остала са њим у првој соби: Морамо, Н, правити балијску дјецу, а када је Н. Ј. ушла у собу, затекла је С. И. блиједу, црвеног врата, са пјеном на устима. Шашић је рекао Н.: Ти ћеш сутра навече бити силована са моје стране.

Бјекство скакањем из стана

Хамдо и та тројица су потом отишли, закључали стан, а Н. је скочила са прозора првог спрата на неке вреће са пијеском и побјегла преко ријеке Жељезнице у Вреоца.

Службеница из Бућа Потока М. О. ухапшена је 29. јуна 1992. године, након што се вратила у своју опљачкану кућу, одакле је побјегла послије муслиманског напада на Пофалиће 17. маја 1992. године и паљења српских кућа у Орловачкој улици у Бућа Потоку, које су предводили момак са надимком Жути и Мурат Шабановић из Вишеграда (познат по томе што је пријетио да ће брану на Дрини дићи увис).

Послије хапшења одвезли су је у подрум старог хотела "Балкан", у центру Бућа Потока. Хапшење је предводио Сејо (Кемо), радио у "Зраку", одјељење "Оптика". Он јој је рекао да је ухапшена, јер је код ње пронађено писмо из Окучана, које је добила прије рата и текст о боравку Вука Драшковића у Москви (текст из тадашњег сарајевског "Ослобођења").

Одвозе је у подрум ЖИШ-а (Жељезничка индустријска школа). Рекли да ће је убити и бацити у Миљацку, полицајац покушава да је пипа за груди. Везали су јој очи и довели у неку просторију - када су скинули повез, видјела је једна врата са написом "Библиотека".

У ту просторију је ушло десет младића, тетовираних, ошишаних... Рекли су да чекају долазак Јуке Празине.

Она помиње да су у те просторије дошли и кратко се задржали један познати сарајевски пјевач и глумац (имена забиљежена у исказу Комитету).

Потом су је одвезли у Централни затвор, гдје је испитивао Исмет Бајрамовић Ћело, а послије испитивања уз пријетње "предложили" јој да преспава код једног младића, који је сједио за писаћим столом.

Одвезли су је у стан тог младића у Мис Ирбиној, код ФИС-а, ту је Ћело принудио, пријетећи оружјем, на секс, рекао јој да је она трећа Српкиња коју је ту довео. Послије тога је пустио да иде кући.

Свакодневна злостављања Јукиних војника

Фото: glassrpske.com

Дјевојка М. Б. (1975), живјела је са родитељима и сестром у солитеру близу Трга Пере Косорића, а у изјави наводи да је силовао два пута у току десет дана исти младић.

Она је 15. децембра 1993. године пошла да избаци смеће, када су је пресрела три младића, једног је знала из виђења, увукли је у приземље једног стана који је био празан, а силовао је онај кога је познавала, док су је друга двојица држала, пријетили јој да никоме не каже или ће јој убити оца и мајку.

- Било ме срамота и ужасно сам се плашила, никоме нисам рекла - каже ова несрећна дјевојка и додаје да је опет силована када је десет дана касније изашла по нека документа за оца.

Опет је угледала ту тројицу, који су јој довикнули "Еј, ти, четникушо". Она је потрчала, али су је сустигли и опет одвели у онај исти стан. Вриштала је, а један је силовао, пријетили су јој пиштољем да ће је убити.

Није смјела да каже својима, а од једне другарице касније је сазнала да је један од њих погинуо - по опису је закључила да је то онај који је силовао.

- Једне вечери осјетила сам да се беба мрда, рекла сам мајци и сестри -  наводи М. Б., која је изашла из Сарајева - посредством једног Хрвата, за 300 марака - до Илиџе, а одатле у Пале, па потом у Београд код родбине.

Она је 25. јула 1994. године дошла на ГAК у Вишеградској улици, у одмаклој трудноћи, родила је мушко дијете, тешко 3.650 грама и дуго 51 центиметар и намјеравала је, како је навела у исказу, да остави бебу.

С обзиром на исказе жртава и потврде да скоро нема жене која током боравка у затвору Јуке Празине или Ћеле није била силована, може се претпоставити, на основу укрштања свједочења, да су сексуална злостављања претрпјеле и оне затворене Српкиње које у својим исказима свједоче о силовању других.

Међу силованим сарајевским Српкињама биле су и двије раднице тадашње Радио-телевизије у Сарајеву.

- Свакодневно су ме силовали, молила сам да ме убију, изводили су и силовали и друге жене. Сенад је изводио затворенике и тукао у сепареу у саставу самопослуге, било је много крви по поду, зидовима, то сам морала да перем, Сенад ме принудио да перем и масирам му ноге послије тих пребијања. A ноге су му биле попрскане крвљу - рекла је у својој исповијести Српкиња Н. В.

(Наставиће се)