На полицама супермаркета у земљама Европске уније поједини производи могу се купити по знатно нижим цијенама него у Босни и Херцеговини, па су тако неријетко маслац, брашно, чоколаде, еурокреми, као и хемијски производи, и без попуста јефтинији него код нас.
Да овакве ситуације не чуде, показују и недавни подаци Еуростата, на основу који се види да су цијене производа у прошлој години у БиХ износиле 85 одсто од просјека Европске уније.
На примјер, популарни еурокрем истог произвођача и грамаже од 750 грама у Аустрији се може купити за 5,89 евра, што је око 11,5 КМ, док је код нас око 12,35 КМ. С друге стране, у Њемачкој се на снижењу килограм овог намаза може купити за 3,33 евра, што је око 6,5 КМ, а у неким маркетима у БиХ редовна цијена износи 16,5 КМ.
Такође, примјер је и маслац, који се код нас може купити најчешће по цијени од шест па до девет марака, док се у Аустрији може пазарити за пет до седам марака.
Неки од примјера су и шампони, као и ролл-он стикови, чија се цијена зна разликовати и до четири марке, па се јефтиније купе у Аустрији него у БиХ.
Адмир Арнаутовић, предсједник Клуба потрошача средње Босне Травник, у разговору за "Независне новине" истиче да су већ дуго времена примјетне велике разлике у цијенама у продавницама у БиХ и земљама западне Европе.
- Оно што је и до сада било нормално је да су цијене одјеће и обуће, те ситне електронике, знатно ниже него у БиХ, посебно у периодима зимских акција и попуста, када се заиста намјенски исплати отићи преко границе. Међутим, оно што све више брине грађане, који оправдано негодују, јесте то да су и цијене прехрамбених и хигијенских производа код нас више него у земљама ЕУ. Чоколадни намази су у просјеку два еура по килограму јефтинији него код нас, вода и сокови су у просјеку пола еура по литру јефтинији, а дезодоранси истог произвођача и до два еура повољнији него у нашим трговинама - каже Арнаутовић.
Додаје да и цијене у угоститељским и услужним дјелатностима полако, али сигурно стижу цијене у иностранству, док су, с друге стране, плате знатно ниже, па се поставља питање како ће грађани преживјети још један најављени талас поскупљења.
Да су ниже цијене у Европској унији одавно позната прича, сматра и Муриса Марић, извршна директорица Удружења за заштиту потрошача ДОН Приједор, која наводи да су већ у Словенији цијене другачије.
- У земљама Европске уније, када дође до снижења и акције, то су заиста права снижења и праве акције. Људи се у том периоду и снабдију оним што им је потребно, па и те како могу да уштеде на одређеним артиклима за нешто друго - каже Марићева за "Независне новине" и додаје да то код нас није случај.
Осим што су производи из Европске уније јефтинији у земљама чланицама него у БиХ, недавно је забиљежена и занимљива ситуација о којој су писале "Независне новине", а која показује да је павлака произведена у Републици Српској скупља у Бањалуци него у Словенији.
Тако се у септембру иста павлака млијечне масти од 20 одсто и грамаже од 180 грама у трговинама у Бањалуци продавала за 1,29 или чак 1,39 КМ, док се у Словенији могла купити за 0,55 центи или 1,06 КМ када је редовна цијена.
На снижењу, павлака произведена у Козарској Дубици коштала је 0,45 центи или око 0,87 КМ.
Тада је Саша Тривић, потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске, за "Независне новине" објаснио да произвођачи, ако не успију продати довољно робе на домаћем тржишту, направе извозне цијене које су ниже од домаћих. Додао је да је разлог и затворено тржиште.
- Одређени произвођачи имају још мало па монопол на тржишту и они могу ићи са различитим цијенама за домаће тржиште и за извоз - рекао је Тривић за "Независне новине".
Додао је да се на друштвеним мрежама може видјети све више објава које упоређују разлике у цијенама код нас и у иностранству.
Тривић је рекао да, за разлику од других земаља гдје су трговци боље организовани и имају свој транспорт и увоз, код нас то није случај, те да због тога у БиХ за добар дио увозних производа типа детерџената или козметике имамо непотребно и нереално високе цијене.
