Специјална операција руске војске у Украјини ушла је у 133. дан.

Руски напади у Украјини усмјерени су на југоисточни регион Доњецк и највеће градове које контролише украјинска војска. Украјина је гранатирала Курску област.

Војска Русије интензивирала је гранатирање градова у региону Доњецка, посебно у правцу Славјанска, Краматорска, Северска. Локалне украјинск власти покушавају да евакуишу становништво.

Руска војска је успоставила два хуманитарна коридора у Црном и Азовском мору.

- Предузете су мјере како би се обезбиједила безбједност пловидбе у Црном и Азовском мору. Потпуно је елиминисана опасност од мина у водама луке Маријупољ - каже руски министар одбране Сергеј Шојгу.

О судбину Украјине одлучиваће регион Доњецка

Украјински гувернер региона Доњецка Павло Кириленко саопштио је да је неопходна евакуација 350.000 становника ове области да би се спасили животи и омогућило украјинској војсци да боље брани градове од руског напредовања, преноси Гардијан.

- Судбину цијеле земље одлучиваће регион Доњецка - рекао је гувернер у Краматроску, административном центру покрајине и центру регионалног штаба украјинске војске, наводи британски лист.

Позив је дошао дан након што је руски предсједник Владимир Путин прогласио побједу у заузимању региона Луганска.

Регион Луганска и сусједног Доњецка формирају Донбас, индустријски басен на истоку Украјине који руске снаге намјеравају да освоје у цјелости.

Још један град региона Доњецка, Словјанск нашао се на путу офанзиве Москве, а јуче је био под непрекидним руским бомбардовањем.

Градоначелник Вадим Љах саопштио је да је "масовно гранатиран" Словјанск, град који је имао око 107.000 становника прије него што су Руси напали Украјину прије више од четири мјесеца, наводи британски лист.

Украјинска војска је у недељу повукла своје трупе из града Лисичанска док су руски министар одбране Сергеј Шојгу и Путин саопштили да је заузимањем тог града Москва добила контролу над цијелим регионом Луганска.

Москва тврди да становници Харковске области желе у Русију

Становници Харковске области у Украјини вољни су да се присаједине Русији, а привремена цивилна администрација подржава то расположење, тврди начелник Привремене цивилне управе региона Харкова Виталиј Ганчев у изјави за ТАС С.

- Наша влада то почиње да увиђа након што су су примјећене проруски оријентисане тежње - рекао је Ганчев.

Према његовим ријечима, становници ове области се већ у великом броју распитују за добијање руског држављанства.

Раније је Ганчев саопштио да је око 20 одсто Харковске области под контролом руских снага.

Како је навео, ситуација у тој области остаје напета, јер су многа насељена мјеста често гранатирана од стране украјинске војске.

Он је додао и да постоји висок ризик од уласка и дјеловања диверзантских група у региону, али да надлежни органи руских власти раде на томе да се минимизира ризик за цивилно становништво, наводи ТАС С.

УНХРЦ: Бесмислени рат Русије изазвао неподношљиву патњу

Висока комесарка УН за људска права Мишел Башеле осудила је "бесмислени рат" Русије у Украјини и упутила захтјев да се оконча неподношљива патња цивила током руске инвазије.

- Како улазимо у пети мјесец ратних сукоба неподношљиви данак рату у Украјини наставља да расте. У име сваке жртве овог бесмисленог рата захтјевам да убиства, мучења, произвољна затварања морају да престану - рекла је Башеле у уторак током свог посљедњег појављивања пред Савјетом УН за људска права, преноси лондонски дневник Гардијан.

Башеле је представила извјештај о стању људских права у Украјини од почетка руске инвазије 24. фебруара, закључно са 15. мајем.

- Велики број цивилних жртава и обим разарања цивилне инфраструктуре и даље изазивају велику забринутост. Напади које изводе руске оружане снаге нису у складу са међународним хуманитарним правом - рекла је Башеле и нагласила да по свему судећи ни украјинске оружане снаге нису у потпуности поштовале МХП у источним деловима земље.

Москва: Мало је вјероватно да ће Лондон одлучити да конфискује руску државну имовину

Мало је вјероватно да ће Лондон да одлучи да изврши конфискацију руске државне имовине, то би поткопало његов ауторитет као финансијске престонице свијета иако у садашњој политичкој ситуацији не треба ништа искључити, изјавио је руски амбасадор у Великој Британији Андреј Келин.

- Постоји доста спекулација око тога. Ријеч је искључиво о евентуалној конфискацији имовине физичких и правних лица која су под санкцијама. Али нема законске основе за такве кораке. И многи сумњају да је то чак могуће. Не говоримо о конфискацији државне имовине. Ако би се то икада догодило, то би био удар на свето право приватне својине, на цио правни систем и међународно право - рекао је Келин телевизији „Русија 24“, а преноси "Спутњик."

Он је додао да је Лондон финансијска престоница свијета, а ако дође до конфискације, то ће ударити по ауторитету града и земље као финансијске престонице, па је мало вјероватно да ће се ријешити на такав корак.

- Иако у садашњој политичкој ситуацији видимо да политички интереси надјачавају све разумне аргументе, укључујући и разумне ситуације. Ништа се не може искључити - рекао је он.

Раније је шефица британске дипломатије саопштила да не искључује конфискацију имовине руских олигарха у Лондону у оквиру јачања санкција против Москве, ако се заоштри ситуација око Украјине.

Прајс не очекује сусрет Блинкена и Лаврова на самиту Г20

Портпарол Стејт департмента Нед Прајс изјавио је да не очекује било какав састанак америчког државног секретара Ентонија Блинкена и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова на састанку министара спољних послова Г20 ове недеље на Балију.

Прајс је на редовном брифингу за новинаре у уторак рекао да очекује да ће чланови Групе 20 говорити против руске инвазије на Украјину, преноси Ројтерс.

- Нисам у позицији да објашњавам кореографију предстојећег самита, али свакако не бих очекивао било какав сусрет секретара Блинкена и министра спољних послова Лаврова - прецизирао је Прајс.

Експлозије у Харкову

У Харкову је током ноћи одјекнуло неколико експлозија, а очевици кажу да су ракете испаљене из руског града Белгорода.

Мјештани су пријавили пожар у једном од харковских округа.

Пале акције Мицуија и Мицубишија после изјаве Медведева

Акције јапанских компанија Мицуи и Мицубиши, које су акционари у пројекту течног природног гаса (ТПГ) Сахалин-2, пале су данас након што је бивши руски предсједник Дмитриј Медведев запретио Јапану да неће имати ни руску нафту ни гас.

Акције Мицуија су пале за 5,7 посто, а Мицубишија за 5,4 процента до подневне паузе на данашњем трговању на Токијској берзи, преноси Ројтерс.

Јапан „неће имати ни нафту нити гас из Русије, као ни учешће у ТПГ пројекту Сахалин-2“, написао је у уторак на друштвеним мрежама Медведев, који је сада замјеник предсједника Савјета за безбједност Русије.

Лавров: Свијет да уложи напоре у очувању међународног права

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров позвао је данас све државе да уложе напоре у циљу очувања међународног права, пошто се, како је нагласио, „свијет развија на компликован начин“, преноси Ројтерс.

Лавров је ово поручио на састанку са својим вијетнамским колегом Буи Тан Соном у Ханоју, у тренутку када западне земље оптужују Русију за кршење међународног права својом инвазијом на Украјину, наводи британска агенција.