Ментално здравље представља национални капацитет, а у његовој заштити кључна је превенција стреса, рекао је Срни начелник Центра за ментално здравље у Источном Сарајеву Слободан Ного поводом Свјетског дана менталног здравља.

Ного је истакао да стрес, који је свакодневно присутан, дугорочно слаби имунолошки систем и води ка болести, а да здравља нема без менталног здравља које је пресудно за благостање појединаца, друштва и државе.

Он је нагласио да је број пацијената који се први пут јављају на преглед у благом порасту, а за то је заслужна добра организација и доступности службе Центра за ментално здравље.

Он сматра да је потребно да се разбије стигма и да се сви који осјете било какав ментални проблем слободно јаве у Центар.

-Ове године дан менталног здравља обиљежавамо у доба пандемије и свакодневног отежаног рада уз заштитну опрему коју носе и пацијенти. Физичке дистанце се треба свакако придржавати, али социјална дистанца између људи не би требало да постоји, јер човјек је, прије свега, социјално биће - навео је Ного.

Према подацима Свјетске здравствене организације, око 450 милиона људи у свијету пати од менталних поремећаја.

-Депресија је један од водећих узрока неспособности и налази се на четвртом мјесту од десет водећих узрока глобалног терета болести, а сматра се да ће за десетак година бити на другом мјесту - напоменуо је Ного.

Истакао је да се процјењује да је 70 милиона људи зависно од алкохола, 50 милиона људи има епилепсију, а да око 24 милиона болује од шизофреније, да између 10 и 20 милиона људи у свијету сваке године покуша самоубиство, а један милион њих се и убије, међу којима су и веома младе особе.

Он је истакао да је социјални и економски терет болести огроман, те да се у сврху подизања нивоа свијести о проблемима у вези са менталним здрављем, 10. октобар обиљежава као Свјетски дан менталног здравља.

-Драгоцјена сазнања о функционисању људског мозга и основама менталних поремећаја, као и проналазак нових лијекова, пружају наду ментално обољелим особама. У технолошком времену глобализације, психијатрија треба да буде оријентисана на особу, са циљем уклањања бола, патње и болести лијечењем цијеле особе, а не појединих њених дијелова - објаснио је Ного.

Он сматра да су нова открића у психијатрији омогућила побољшану дијагностику и примјену савремених метода лијечења којима се може поправити квалитет живота обољелих особа, чак и оних који пате од најтежих душевних поремећаја.