И то није најгоре: ако се овакав тренд настави, прогнозира се да ће до 2050. године број случајева рака могао скочити за 77 одсто у односу на тренутно стање.

Случајеви откривања карцинома код припадника млађих генерација све су чешћи, а њихов експоненцијални раст забринуо је научнике широм свијета.

Овом темом посебно се бавило Америчко друштво за рак, које је анализирало податке више од 23 милиона пацијената рођених у периоду између 1920. и 1990. године, код којих је од 2000. године па надаље дијагностиковано неко малигно обољење.

У поређењу са бејби-бумерима, зумери и миленијалци су у зони повишеног ризика када је развој најмање 17 врста карцинома у питању, док се у појединим истраживањима спомињу чак 34 врсте рака, преноси портал Сајенс Алерт.

Алармантни подаци указују да су они рођени 1990. године имали чак два до три пута већу вјероватноћу да развију рак бубрега, панкреаса или танког црева у поређењу са бејби-бумерима рођеним 1955. године. Међу врстама карцинома чији је развој у порасту код припадника млађих генерација нашли су се и рак дојке и јајника, рак материце, рак тестиса и карцином аналног отвора.

-  Стопа рака код људи млађих од 50 година порасла за скоро 80 процената за 30 година -  навели су амерички истраживачи, додајући да би, ако се овај тренд настави, до 2050. године број новооткривених случајева рака могао порасти за додатних 77 одсто.

Који су главни окидачи за развој малигних обољења код млађих особа
Драматичан пораст учесталости развоја малигних обољења код млађих генерација научници су повезали са повишеном изложеношћу канцерогенима већ од најранијег узраста.

- Те ризичне изложености, међутим, тек треба да буду дефинисане и рајзашњене -  оградили су се научници.

Ипак, постоји још један окидач, а то је гојазност, којој су миленијалци и зумери склонији него старије генерације.

Од идентификованих 17 врста карцинома које су чешће код младих људи, чак 10 је везано за ово стање, које полако али сигурно поприма облике пандемије, јављајући се у свим животним добима и на свим географским ширинама.

Постоје и други фактори ризика, попут лоше исхране, седентерног начина живота и поремећаја спавања, који такође имају значајну улогу у изазивању пораста броја пацијената са најгором дијагнозом.