Парламентарни избори у Црној Гори биће одржани највероватније у првој седмици септембра, пише подгоричка Побједа.
Позивајући се на више извора из врха владајуће коалиције, лист наводи да је у владајућој коалицији постигнут консензус о том термину као најадекватнијем, мада се помињала и посљедња седмица августа као опција.
Од дана расписивања до одржавања избора, како је прописано Законом о избору посланика и одборника, не може протећи мање од 60, нити више од 100 дана, а крајњи рок за одржавање избора је 18. октобар.
-Избори ће бити одржани најкасније у првој седмици септембра, јер нову владу очекује велики посао око државних финансија, чија стабилност је угрожена због пандемије корона вируса. Морају се извршити резови у јавној администрацији, извршити битне интервенције у структурама државних предузећа које укључују и докапитализације и 'препаковати' државне финансије најкасније до краја октобра, а није фер да то ради влада која је на крају мандата- рекао је извор Побједе из самог врха владајуће коалиције.
У врху владајуће коалиције у другој половини јула очекују зелено свјетло од Венецијанске комисије за изборни закон који су посланици власти ставили у скупштинску процедуру.
У владајућој коалицији очекују да ће, након позитивног мишљења Венецијанске комисије, опозиција бити приморана да сједне за сто и у парламенту гласа за измене закона, наводи подгорички дневник.
Исти извор за Побједу каже да ће покушати да постигну консензус са опозицијом, али је то, наводи, мало вјероватан сценарио јер већина опозиционих странака одбија да уђе у ту причу, правећи себи алиби у случају неуспјеха на изборима.
Према истом извору, код великог броја опозиционих странака не постоји политичка воља за стварним унапређивањем изборног законодавства.
Једина дилема у владајућој коалицији је, наводи се, да ли ће ДПС наступити самостално или у коалицији са СД-ом.
А када је у питању опозиција, Побједа тврди да већ сада јасно да нема много истинских заговорника бојкота и да ће све релевантне опозиционе странке учествоватри на изборима.
Судећи по односима унутар опозиције, највероватније ће се формирати четири колоне, пише лист и као кључну позициону групацију издваја Демократски фронт, око којег би се окупиле још неке странке.
