Институције БиХ, упркос упозорењима, настављају да гомилају рачуне по основу изгубљених судских спорова који годишње из заједничке касе извуку око 3,4 милиона марака, а један од разлога за то јесте што појединци, ни за деценију, нису нашли за сходно да реагују и промијене правила понашања.
На те и друге пропусте у пословању институција на нивоу БиХ је упозорено у ревизији учинка под називом "Издаци за судске спорове" коју је урадила и објелоданила Канцеларија за ревизију са сједиштем у Сарајеву.
Изгубљени судски спорови институција на нивоу БиХ годинама су трн у оку, а да надлежни и даље не виде о коликом проблему је ријеч потврдила је и најновија анализа која је показала да се овом питању не поклања ни довољно пажње, нити узроцима, ни посљедицама.
- Издаци за судске спорове не биљеже тренд смањења већ сасвим супротно - од 2020. године евидентирано је повећање издатака по тој основи. Иако је анализа спорова и пракси рада била једна од кључних препорука ревизије учинка из 2014. године ни данас потреба за анализама није препозната у свим институцијама. Код већине тужених институција из узорка не придаје се довољно пажње анализи покренутих спорова. Изостао је критички осврт на властита поступања која су можда и довела до тог спора. Посљедица тога јесте понављање грешака, нови судски спорови и додатни издаци - категорични су ревизори, уз подсјећање да су издаци за судске спорове институција БиХ били предмет ревизије учинка 2014. и 2017. године.
Предмет ревизије овај пут били су издаци по основу изгубљених парничних предмета и по основу извршних предмета те активности и предузете мјере одговорних институција од 2019. до 2023. године. Под лупом је било њих шест са највише изгубљених парничних предмета - Министарство одбране, Тужилаштво БиХ, Гранична полиција, Управа за индиректно опорезивање, Суд БиХ и Министарство правде.
Изгубљени спорови, у чак више од 95 одсто случајева, односили су се махом на предмете из области радних спорова, као што су право на накнаду за исхрану у току рада, превоз на посао и са посла, одвојен живот и смјештај што је након дужег времена регулисано новим законом те на накнаде штете и дуг.
- Број ријешених парничних предмета на штету БиХ је скоро сваке године већи од броја ријешених у корист БиХ, док је мањи број предмета ријешен на начин да је дјелимично добијен или изгубљен. Од укупно 1.068 које је БиХ изгубила, у 917 је БиХ тужена и које је БиХ изгубила у периоду 2019-2023. година. Највећи дио изгубљених предмета у којим је БиХ тужена односи се на предмете по основу радног спора - пише у ревизорском извјештају.
Један од закључака ревизора јесте то да већина институција из узорка не спроводи анализе својих судских спорова нити имају успостављене свеобухватне и ажурне евиденције судских спорова.
Свеобухватне нису ни евиденције Правобранилаштва БиХ, које је надлежно за заступање институција, а у извјештају је указано да су само на двије адресе из узорка, односно ресора одбране и Управе за индиректно опорезивање предузимане мјере на унапређењу процеса и отклањању узрока спора.
- Кашњења у плаћањима по судским пресудама, за посљедњих пет година, довела су до извршних поступака и додатних издатака из буџета БиХ од око 100.000 КМ, а постоје одређене слабости у праксама и сарадњи тужених институција и Правобранилаштва које могу утицати на исход и издатке за судске спорове - наглашено је у документу.
Ведрана Кулага Симић
