Један број бивших логораша, који су били у логору "Силос" у Тарчину, положио је данас цвијеће на капије логора, уочи обиљежавања годишњице његовог затварања.

Бивши логораш Слободан Мркајић рекао је да је укупно прошао седам логора, а у "Силосу" је био 16 дана, након чега је пребачен за Челебиће.

Он је навео и да правда за бивше заточенике "Силоса" није задовољена, наводећи да је Тужилаштво БиХ процесуирало само дио одговорних.

Бивши заточеник у "Силосу" Саво Мркајић рекао је новинарима да је у овом логору провео три године, три мјесеца и три дана, а да је побјегао 31. августа 1995. године.

Према његовим ријечима, доласком до мјеста на којем је био заточен враћају се страшне слике, али да је, ипак, срећан што је послије свега остао присебан.

- Никога не мрзим и захвалан сам Богу и својој мајци што сам такав и што могу мирно да спавам и да ми је савјест чиста. Преживјели смо глад, пребијања, мучења и понижавање - нагласио је Мркајић.

Још један од бивших логораша Славко Крстић истакао је да је заточен на свој рођендан 20. јуна 1992. године са 106 килограма, а да је изашао 8. новембра исте године у првој размјени са 49 килограма.

Он је навео да је велики проблем што нису осуђени они који су били главни у логору, већ су само осуђени "мали". Боли га, каже, што никада није чуо извињење.

У логору "Силос" је више од 600 српских цивила прошло најстрашнију тортуру, физичко и психичко злостављање, пребијање и мучење глађу, од којих 24 није преживјело.

Овај логор остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње Федерације БиХ, али и један од 126 казамата за Србе на подручју ратног Сарајева.

Већина логораша који су дочекали слободу данас живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву - 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

У њему су углавном били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година, као и 11 жена од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.

Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац који је умро у "Силосу" на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.