Једна од највећих рударских несрећа у бившој Југославији догодила се на данашњи дан 1989. године у Алексиначким рудницима гд‌је је страдало 90 рудара.

Тада је од тровања угљен-моноксидом настрадала половина прве смјене рудара. Извлачење посмртних остатака трајало је скоро мјесец дана.

Тог дана је, нешто из поднева, објављена вијест да је око стотину рудара у Алексиначким рудницама затрпано под земљом након експлозије метана, те да нико од оних који су били дубоко у јами није преживио.

Руднички круг блокирали су војска и полиција, а убрзо су почеле да стижу чете за спасавање из других рудника.

Борба спасилаца била је дуготрајна и даноноћна са одронима и ватром послије несреће у јами "Морава" на другом окну Алексиначких рудника да би се пробили до мјеста гд‌је су страдали.

У ноћи између петка и суботе, 17. и 18. новембра, тридесетак припадника комбиноване Чете за спасавање из Алексинца и Сокобање, који су први кренули према мјесту трагедије, умало нису страдали јер се на њих, на око 450 метара под земљом, обрушила велика количина земље и камења.

Акцију су, уз више опреме, морали да наставе у суботу ујутро, пробијајући и одрон од претходне ноћи и нова зачепљења.

Али, никако нису могли да се пробију кроз ходнике који су били у потпуности затрпани, па је нестала и најмања могућност да се стигне до настрадалих.

Проналажење посмртних остатака погинулих рудара и њихово вађење на површину трајало је до половине децембра.

Када је и посљедње тијело рудара извађено и сахрањено, јама "Морава", опасна због метана, наливена је великом количином течног азота. Од тада ниједан комад угља није ископан у Алекисначким рудницима.