Протеклих мјесеци сусрели смо се са великим, раније незамисливим промјенама свакодневних животних навика. Како ово стање пандемије утиче на различите популације друштва доста је писано, а ја бих поменула и који су изазови ових промјена код једнородитељских породица.

Једнородитељска породица је по структури непотпуна породица, коју чине отац/мајка са једним или више дјеце. Постоји велики број једнородитељских породица које чине отац и једно или више дјеце, а много је већи број оних које чине мајка и једно или више дјеце.

Неки од проблема са којима се сусрећу ове породице су: тешка економска ситуација, стигматизација од стране друштва, те хронични стрес родитеља провоциран жељом да задовољи потребе дјеце преузимајући и улогу другог/недостајућег родитеља.

Тешка економска ситуација тренутно је додатно погоршана, јер је значајан број људи остао без запослења. Ако узмемо у обзир да уопште родитељи из ових породица отежано долазе до посла, јер послодавци знају за њихове повећане потребе као и израженије тешкоће у усклађивању породичних и радних обавеза, загребали смо само врх леденог бријега проблема с којима се сусрећу. Такође, чешће зависе од друштвених сервиса чувања и бриге о дјеци, који су у овим временима били угашени, као и од помоћи старијих чланова породице, који су сада угрожене категорије, чиме је њихова породична ситуација додатно усложњена.

Уопште говорећи, терет васпитања дјеце и одговорност за њих је најчешће само на њима, те им је подршка окружења неопходна. Тренутно, када се настава одвија искључиво онлајн, ови родитељи су додатно под притиском како ускладити пословне, кућне и школске обавезе дјеце, јер помоћних друштвених сервиса нема. Зависно од узраста дјетета/дјеце, значајан извор стреса су били начини анимирања дјеце током физичке дистанце и адекватног одговора на потребе укућана у рестриктивним условима, а проблем се усложњавао ако је у породици дијете с потешкоћама у развоју, које изискује посебну бригу и лијекове, или брига о старијим члановима породице.

Ублажавање мјера донијело је нове промјене. Чланови породице су покретљивији, али мјере заштите и ограничавање контакта и даље остају на снази, па брига о здрављу остаје у врху приоритета родитеља.

Већ је раније истицано да се различито адаптирамо на новонасталу ситуацију, зависно од наших карактерних особина и ранијег искуства. Велику улогу у адаптацији на ову ситуацију игра и чињеница колико се родитељи ових породица могу ослонити на блиске људе попут својих родитеља, пријатеља, родбине, те и са самим бившим супружником (ако је могућ). Из наведеног је видљиво да социјална мрежа подршке коју имају је значајан фактор у ефикасности рјешавања свакодневних изазова са којима се породице сусрећу, а мјере заштите су је у пандемији нарушиле.

Без обзира из ког разлога само један родитељ одгаја једно или више дјеце, проблеми с којима се сусрећу су мање или више исти, а квалитет подршке коју имају од окружења и разумијевање послодавца су фактори који могу да смање број стресогених ситуација којим су ови родитељи изложени, поготово у ванредним условима с појачаним захтјевима за контролом понашања. Значајније промјене у окружењу пресликавају се и на динамику породице, а захтјеви у пандемији су били усмјерени на породичне и личне ресурсе појединца.

Рутина

Сходно садашњем тренутку, креирање и очување свакодневне породичне рутине је и даље неопходно, подјела послова  на све чланове породице у складу с њиховим могућностима је такође значајна, а раније формирана листа блиских људи који могу помоћи у ванредним ситуацијама и договор с њима олакшавају реаговање у њима, што је могуће у тренутној ситуација када су заштитне мјере релаксиране.

Јована Гајовић, психолог и ТА практичар