Од древних рушевина и чудесних плажа до предивних природних чуда, сваки кутак Јужне Америке вриједан је истраживања. Закорачите у прошлост у чувеном Мачу Пикчу, уживајте у несвакидашњем споју историје, европске и древне културе.

Јужна Америка је четврти по величини континент на свијету, познат по томе што је стољећима обликован европским колонијализмом. Велика већина Јужноамериканаца говори шпањолски или португалски, а културна и етничка баштина континента произлази управо из интеракције аутохтоних народа с европским колонијалистима. Љубитељи историје истински се могу одушевити разноликом културном баштином и наслеђем древних Маја, Инка и Астека.

Истраживали смо атрактивне локације у Јужној Америци које вриједи посјетити.

Мачу Пикчу, Перу

Вјероватно један од најпознатијих и најзанимљивијих историјиских локалитета Јужне Америке је Мачу Пикчу. Сматра се да су га изградиле Инке, средином 15. вијека, за вријеме владавине цара Пацуцутија. Изузетно очуване рушевине Мачу Пикчуа налазе се високо на врху гранитне планине, гдје стоје као доказ високих стадарда изградње и инжењеринга које су Инке користиле. Сваки камен се беспријекорно уклапа на овој цитадели на фантастичној висини од 2.430 метара на Андима.

Према мишљењу историчара, Мачу Пикчу је срце културе цивилизације Инка, на коме се може научити много о пољопривредном, вјерском и политичком значају које је овај народ имао на овој територији. Вјерује се да је Мачу Пикчу првенствено био намијењен за одмор и уживање цара, те да је имао популацију од нешто мање од 1000 људи. Иначе, током историје спекулисало се да је реч о „женском граду“ и посљедњем покушају Инка да сачувају своју културу. Ова теорија се дуго сматрала истинитом, због вјеровања да је од стотину костура пронађених у педесетак гробница на локалитету 80% женског спола. Касније је ово тумачење оповргнуто.

Занимљиво је да приликом освајања континента Шпанци нису открили ово мјесто, а временом га је џунгла постепено „прогутала“. Постоје извјесне претпоставке да је Мачу Пикчу откривен поново средином 19. стољећа, али је општеприхваћено да је амерички истраживач Хирам Бингам открио локалитет 1911. године. Под његовим вођством спроведено је неколико експедиција, а током 20. вијека настављена су ископавања на налазишту.

Прочитајте и: Тужна прича о дјевојчици Инка, која ће заувијек остати млада.

Тијаванаку, Боливија

Импресивно археолошко налазиште у Боливији и главни град царства прије цивилизације Инка, Тијаванаку је прекривено велом мистерије. Много тога о овом локалитету и његовим становницима остало је неразјашњено до данашњих дана. У академским круговима се полемише о години настанка овог мјеста. Сматра се да је почело да се развија као мало село око 1.200 године прије нове ере, те да је вјероватно прво пољопривредно насеље у ком се узгајао кромпир икада. Током 1. вијека, Тијанаваку се развио и до 550. године пре нове ере био је напредна престоница огромног царства, да би на свом врхунцу имао око 20.000 становника. Град је остао просперитетан током наредних стољећа и са периферним насељима и градовима има је популацију и до 175.000 људи.

Данас је Тијаванаку популарно туристичко мјесто под заштитом УНЕСКО-а. Туристи из цијелог свијета долазе да виде његове бројне споменике, статуе и капије, попут чувене Капије Сунца, који свједоче о важности овог некада церемонијалног града.

Сан Игнацио Мини, Аргентина

Усред аргентинске прашуме стоје рушевине Сан Игнацио Мини, комплекса језуитских мисија из седамнаестог стољећа. С циљем преобраћења домаћег становништва Гуаранија, језуити су основали 30 мисија на подручју Јужне Америке које сада укључује дијелове Парагваја, Аргентине и Бразила. Сан Игнацио Мини изграђен је 1666. године у шпањолском барокном стилу, под јаким утјецајем аутохтоних мотива. У складу са прописаним распоредом свих мисија, Сан Игнацио Мини је имао централни трг са зградама груписаним око њега. У оквиру комплекса постојала је болница, школа, спаваонице и величанствена камена црква са дрвеним ентеријером. Данас су откривени остаци цркве, гробља, централног трга, свештеничке куће и још 200 настамби, од којих су многе грађене у јединственом стилу познатом као барок Гуаранија.

Док је вјерска активност у мисији утјецала на културу Гуаранија, она је такођер играла улогу у њеном одржавању у животу штитећи своје људе од текућих ратова и трговаца робљем. Имали су и неколико штампарија  у којима су штампани духовни текстови и друга дела на језику Гуарани.

Светилиште Лас Лајас, Колумбија

Смјештен на врху шумовите ковачнице на граници између Колумбије и Еквадора, уточиште Лас Лајас изграђено је између 1916. и 1949. године, око већ постојеће капеле која је изграђена као спомен на два чуда из 18. стољећа у тим подручјима. Наиме, према предању, овдје је оздравила дјевојчица која је била слијепа и глува од рођења.

Интересантан мост повезује једну страну клисуре са светилиштем. Туристи могу уживати у величанственој неоготичкој структури и драматичном амбијенту цркве која се уздиже 40 метара изнад ријеке Гуатира и каскадног водопада. Светиште Лас Лајас проглашено је мјестом од културног значаја у Колумбији, а 2007. године и једним од 7 чуда Колумбије. Црква је мјесто ходочашћа за многе католичке вјернике, као што је манастир Острог код нас.

Чан Чан, Перу

Импресивни Чан Чан је познат као највећи предколумбијски град у Америци, али и као највећи град од ћерпича на свијету. Некада је био престоница древне Чиму цивилизације, сматра се да је развијен око 1.300. године нове ере и да је врхунац достигао у 15. вијеку. Након тога су дошле Инке, а Чимуи су напустили град.

О софистицираности инжењеринга и градитељства Чиму цивилизације свједочи чак 10 цитадела, које обиљежавају 10 владара. Како је град смјештен у пустињи, извјесно је да су морали бити изграђени аквадукти како би се град снабдијевао водом. У свом пуном сјају, Чан Чан био је дом за до 100.000 људи и простирао се на преко 20 квадратних километара. У 16. вијеку град су опљачкали Шпанци, а од велике количине керамике, злата и сребра преостало је јако мало и чува се у оближњим музејима.

Током година, ерозија је значила да су спољни дијелови града нестали. Данас представља својеврстан лавиринт од настамби, утврђења, палата, улица, храмова организованих у добро испланирану градску структуру, гдје још увијек има много тога што се може видјети приликом посјете.

За све радознале туристе заљубљене у истраживање и путовање Јужна Америка је идеална дестинација. Као невјероватно раскошан спој колонијализма и древних цивилизација, овај континтент има велики број историјских локалитета на којима можете осјетити прави „проток времена“ и чудесне културе Инка, Астека, Чимуа и конквистадора.

Пише: Србијанка Станковић