Већина високих представника у БиХ користила је бонска овлашћења и наметала одлуке, мијењала законе, смјењивала функционере. Резултат њиховог рада је поразан, јер је демократија у овој земљи доживјела тотални крах.
Савјет за провођење мира основан је како би осигурао трајни мир и стабилност у БиХ, 1997. године увео је шира овлашћења за високе представнике, такозвана “бонска овлаштења”. На основу њих су смјењивани највиши званичници; од чланова Предсједништва БиХ, преко предсједника Скупштине до министара и званичника на свим нивоима власти. Захваљујући овлашћењима које је добио високи представник наметнуте су многе одлуке и закони.
Од свих седам високих представника, међу којима је први био Карл Билт, најмање је смјењивао Мирослав Лајчак, који је ту функцију обављао прије Валентина Инцка.
Судећи по донесеним одлукама, Инцко је најактивнији био почетком мандата, да би од 2014. до 2021. попустио са одлукама, затим је годинама изражавао забринутост, да би 2021. одлучио да на самом одласку по истеку мандата наметне допуну Кривичног закона БиХ о забрани и кажњавању негирања геноцида и величања ратних злочинаца.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик сматра да високи представник нема ниједним актом међународног права право да намеће одлуку о проглашењу закона. Да је тако сматра и потпредсједник Уједињене Српске, правник Милан Петковић, који је казао за Српскаинфо да БиХ након Инцкове одлуке не иде путем напретка и просперитета.
– Овим потезом грубо се крше европске конвенције о људским правима и пакт УН, јер је на овај начин забрањена слобода говора и мишљења. Враћамо се у вријеме вербалног деликта, а то је 50 или 70 година уназад. Сјетимо се да је некада било забрањено спомињати неке личности и није се смио величати велики вођа; сада имамо сличну ситуацију, када се забрањује било каква дискусија – каже Петковић.
Додаје да се Инцковим потезом отворило питање међу правницима, адвокатима, да ли ће бити онемогућена одбрана лица која су оптужена за ратне злочине.
– Да ли ћемо ми у својим одбранама пред судовима у БиХ смјети говорити о учешћу у рату, о евентуалном постојању одређених злочина или нећемо? На овај начин нам је онемогућено дјеловање. Мислим да ће се и Адвокатска комора у наредним данима тим питањем бавити – казао је Петковић.
Он је навео да је ово још један пораз демократије и доказ да БиХ није ни демократска ни европска земља.
– Ова држава је међународни протекторат и овакво наметање закона је незабиљежено у Европи након Другог свјетског рата. Овдје се не може говорити о правној држави, јер сутра ће нам доћи неки високи представник и донијети закон о било чему – рекао је Петковић.
Високи представници су кроз своје одлуке показали да не раде ни на каквом помирењу, већ само на даљем продубљивању конфликата.
– Срби су увијек били пркосан и слободан народ и не воле било какво наметање одлука, тако да сигурно на овакав начин не може доћи до помирења. Високи представник може за промјену довести неке стране инвеститоре, запослити све народе, на тај начин помоћи БиХ, а не наметати закон који ограничава слободу говора – поручио је Петковић.
Посланик клуба СДС у НСРС Давор Шешић додао је да су нас високи представници својим одлукама вратили на почетак.
– Доказ томе је и Инцкова одлука која је запечатила правну судбину БиХ. Акти, иначе, кад се доносе зову се позитивни правни акти, јер би требало да тако дјелују. Ниједан акт који се примјењује на силу није никада нигдје заживио. Инцко је само потврдио да овдје нема политичке ни правне зрелости – оцијенио је Шешић.
Додаје да је нејасно чија ће надлежност бити и ко ће проводити наметнуте одлуке.
Замјеница предсједника ХДЗ БиХ Борјана Кришто рекла је да за БиХ није добро да високи представник намеће било какве одлуке, јер такве одлуке нису добре за БиХ, њену безбједност и стабилност. Она је истакла да као правник врло добро зна како се доноси легислатива и да поштује одлуке судова.
– Искрено да кажем, изненађена сам да се то ради након протока одређеног времена, када говоримо о затварању ОХР, преузимању одговорности, погледу на будућност и одговорност политичких представника који креирају и имају одговорност у БиХ. Такве одлуке и потези нису добри за БиХ – оцијенила је Кришто.
