Стара јуначка пјесма "Од главе Зете до града Спужа" настала је прије више од 140 година у вријеме ослободилачких ратова и борбе српског, односно црногорског народа против Османлија и у њој нема апсолутно ништа спорно због чега би ово епско дјело наводно било скандалозно, како то ових дана сматрају у Сарајеву.

Каже ово за "Глас Српске" политички аналитичар из Подгорице Војин Грубач након најновије медијске хајке која се дигла против поменуте епске пјесме, али и оних који је приватно или јавно изводе. Овог пута повод је информација да је Јединица за професионалне стандарде Управе полиције МУП-а Кантона Сарајево формирала предмет против полицијског службеника П. Ч. након што је на друштвеним мрежама процурио видео-снимак на којем он у друштву свог малољетног сина пјева ову пјесму, за коју федерални медији наводе да је скандалозна, јер је наводно прожета шовинистичким и националистичким порукама.

Према ријечима Грубача, пјесма је направљена у другој половини 19. вијека и посвећена је великом јунаку тог времена Вулу Никовом Ђалетићу, који је у дужем периоду водио тешке битке против Османлија у Спужу. Како каже, према народном предању, он је убио 60 Турака, да би на крају и сам погинуо у тим борбама за слободу 1872. године, не дочекавши ослобођење Спужа. до којег је дошло 8. фебруара 1878. године.

Да би била схваћена суштина ове народне пјесме, Грубач каже да никако не треба заборавити поменути да су Никшић, Подгорица и Спуж у то вријеме били под османлијском окупацијом око 400 година. Додаје и да би волио да му неко каже шта је то спорно у стиховима, да ли то што лелечу Турци и кукају буле или је усклик српство највећи проблем у читавој овој причи.

- Да су они који оспоравају ову пјесму то урадили због политичке некоректности, то бих можда и могао да разумијем. Али, они нападају пјесму која представља културно добро Црне Горе, у које спадају све друге које говоре о борби против четворовјековног турског ропства. Какве су онда вратоломне паралеле могу повући с овим временом, да би дотична јуначка пјесма била проглашена скандалозном? Никакве - сматра Грубач додајући да овакво и слично дизање медијске прашине има за циљ да додатно радикализује односе у региону, а што је некима, како каже, очигледно и циљ.

Ни професор историје на бањалучком Филозофском факултету Бошко Бранковић не види ништа спорно, а поготово не скандалозно, како то неки тврде, у стиховима ове народне епске пјесме, а што би другим народима са ових наших простора евентуално могло засметати. Подсјећа да је она настала у времену када се српски народ борио против вишевјековног османског ропства. Сматра и да је овај најновији случај само један од многобројних примјера, али и показатеља да све што припада српској историји, односно има везе са прошлошћу српског народа, напрасно постаје проблематично другим народима.

- Не може се српски народ, ма гдје живио, одрећи своје прошлости, како би то неки хтјели. И ова пјесма је дио тога, јер она описује тај један мрачни период када су Срби покушавали да се ослободе турског ропства. Овакве и сличне ствари су подизале морал међу народом. Не можемо ми сада све то обрисати гумицом. Али, исто тако, не видим ништа спорно ни у самим стиховима који говоре о Турцима који су чинили разне зулуме на овим нашим просторима. Све ово ме подсјећа на један случај који се десио у Босанском Петровцу, када су људи привођени због ношења грба Србије на капама. Што би то неког иритирало? Шта треба, да кренемо сви да пријављујемо једни друге због нечега што нам наводно смета - истакао је за "Глас Српске" Бранковић.

Ово иначе није први пут да се ова народна епска пјесма нађе у центру пажње. На удару дијела јавности својевремено се нашао и први човјек Никшића Марко Ковачевић, који је на дочеку Православне нове године запјевао ову пјесму уз подигнута три прста. То је посебно засметало Рифату Фејзићу, реису Исламске заједнице у Црној Гори. Неугодностима је био изложен и познати пјевач, гуслар Миломир Миљанић, који је након једног од наступа позван на информативни полицијски разговор. Он је тада истакао да му је интересантно то што је ова популарна народна пјесма, која траје већ деценијама, а која се прије десетак година нашла и на једном од његових албума, тек у посљедњих пар година почела да некима смета.

Према мишљењу појединих црногорских историчара Ђалетић је сигурно један од највећих јунака које је упамтила Црна Гора. Његово јунаштво опјевао је и краљ Никола стиховима: "У бој га нико не претече, од кад наста док погибе", које је урезао на његову гробницу.

СТИХОВИ

Од главе Зете до града Спужа,

крвави ланац војске се пружа.

Притисли Срби турске ливаде,

Турцима у Спуж задају јаде.

А сердар Вуле с високе куле,

џефердар пали, кукају буле.

Лелечу Турци, кукају буле,

ој, леле, леле, ево га Вуле.

А сердар Јанко са сабљом маше,

удрите браћо, српство је наше.

Пише: Вељко Зељковић