Прије 25 година, 24. марта 1999. "Милосрдни анђео" моћног НАТО-а почео је са неба да прави пакао на земљи мале СР Југославије.

Терористички напад који је трајао 78 дана однио је животе 2.500 људи, међу њима и 79 дјеце. Рањено је 12.500 људи. Уништено је 25.000 објеката, 1.065 километара путева и пруга, 14 аеродрома и 39 болница и домова здравља.

Односећи се према међународном праву као да не постоји, ријешени да Србији отму Косово, језиком голе силе и пропагандних лажи који су Србе као жртве албанског терора претворили у агресоре, САД и њени послушници су погинуле које су они убили назвали најциничнијим могућим изразом убица - колатералном штетом.

Свијет је углавном нијемо гледао, Савјет безбједности и Уједињене нације немоћни да спријече бруталну једнострану агресију на суверену земљу, на крају 20. вијека. Никада и нико из НАТО-а, до данас није оптужен за ратни злочин, о некаквим санкцијама за САД, наравно, није било ријечи. Као, уосталом, и у свим досадашњим случајевима крвавих ратних похода САД и НАТО-а ради успостављања свјетског поретка онаквим каквим су га замислиле архитекте из Вашингтона и они који им се клањају.

Овај текст је прилог сјећању из угла нашег спорта и спортиста, који су били међу најгласнијима у осуди агресије. Као и на војном аспекту, тако је СР Југославија била пропагандно и информативно инфериорна, па су вапаји за правдом могли да се чују само од оних који су већ били негдје расути у свијету.

Горана Раичевића убили Албанци

Атлетичар Горан Раичевић погинуо је на Косову на Ђурђевдан, 6. маја 1999.

Фото: novosti.rs/Архива

Позиву се одазвао 8. априла, иако није на то био обавезан, с обзиром на то да је имао статус врхунског спортисте. Рат га је затекао у припремама за маратон у Грчкој. По распореду је био курир у Трећем батаљону Приштинског корпуса. Страдао је у засиједи у селу Качикол у нападу на камион Војске Југославије, хицем из снајпера. Оставио је иза себе супругу Јелену и близанце Катарину и Николу.

Фото: novosti.rs/Архива 

Фудбалску репрезентацију бомбардовање је затекло на Палићу. Плави су се баш 24. марта окупили и почели припреме за први сусрет са Хрватском послије распада СФРЈ - то је био меч заказан за 27. март 1999. у оквиру квалификација за ЕП 2000. године у Белгији и Холандији. Одмах је било јасно да од утакмице нема ништа.

Стојковић, Михајловић, Дејан Станковић, Милошевић, Ђукић, Комљеновић, Јокановић и Ђорђевић отишли су из Суботице за Будимпешту. Савићевић је џипом, који је довезла супруга Драгана Стојковића, до Београда одвезао Савељића и Зорана Мирковића.

- Када се све ово дешава, ко још да размишља о фудбалу. Ништа више није важно сем Косова - поручио је Драган Стојковић.

Фото: novosti.rs/Архива 

Утакмица са Хрватском је одложена за 18. август. На "Маракани" је било 0:0 (уз чувени нестанак струје), обје екипе су имале своје шансе и погођене оквире гола. У чувеном реваншу 9. октобра на "Максимиру" било је 2:2, када је тим Вујадина Бошкова са десет играча изборио реми због кога је завладала највећа тишина која се икада "чула" у присуству 50.000 људи. Тај бод је значио и пласман Југославије на ЕП и елиминацију Хрватске.

Само четири дана прије бомбардовања, 20. марта, одигран је 112. вјечити дерби у коме пред око 40.000 гледалаца на "Маракани" није било побједника - 2:2. Сљедеће, 25. коло, које је требало да се одигра 3. априла - никада није одиграно. Одлуком ФСЈ од 14. маја признато је стање на табели послије 24. кола, што је значило да је Партизан био шампион сезоне 1998-1999.

 Фото: novosti.rs/Архива 

Сличан принцип примијењен је и у кошарци. Признат је пласман послије 22 кола, односно одиграног лигашког дијела. Није било плеј-офа. Шампион је постала Будућност са скором 20-2, друга је била Црвена звезда (19-3), а трећи Партизан (16-6).

Подсјећања ради, ево ростера Будућности из те сезоне:

Владо Шћепановић, Гаврило Пајовић, Дејан Радоњић, Драган Вукчевић, Ђуро Остојић, Саша Радуновић, Горан Бошковић, Драган Ћеранић, Никола Булатовић, Жељко Топаловић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:

Драгољуб Видачић, Лука Павићевић, Игор Ракочевић, Златко Болић, Стеван Пековић, Милутин Алексић, Оливер Поповић, Јово Станојевић, Миленко Топић, Никола Јестратијевић, Владимир Тица, Владимир Радмановић.

ПАРТИЗАН:

Владимир Ђокић, Драган Луковски, Харис Бркић, Александар Чубрило, Марко Пековић, Зоран Стевановић, Александар Гилић, Владимир Видачић, Дејан Томашевић, Ратко Варда.

Саша Ћурчић остаће упамћен по томе што послије напада НАТО није више хтио да игра за Кристал палас.

Фото: novosti.rs/Архива 

Демонстрирао је носећи транспарент на стадиону и испред куће премијера Блера.

Тврдио је касније да га је то коштало продужења уговора, односно суме од око 2,5 милиона фунти.

Одбојкашка репрезентација, која је у то вријеме била вицешампион свијета - избачена је из Свјетске лиге! Потпредсједник ФИВБ Франц Шмид обавијестио је ОСЈ о одлуци донесеној у Лозани, са утјешном поруком "да нисмо кажњени". Наш приједлог да играмо у Атини је глатко одбијен. Истовремено су елиминисане и наше судије, др Владимир Ћук и Дејан Јовановић!

Фото: novosti.rs/Архива 

Поручено је да су Французи и Холанђани одлучили да више не издају визе за југословенске грађане.

Драган Стојковић је два дана путовао од Југославије до Јапана у повратку са Палића. По доласку у Токијо одмах је одржао конференцију за штампу на аеродрому.

- Космет је српски и увек ће остати српски! Уколико желе да нам га узму, мораће само силом, али и да побију и последњег Србина на свету. То што ради Клинтон и његова убилачка армада није забележено у историји човечанства. Зато сам са Савићевићем и Мијатовићем предложио да наши фудбалери, али и остали спортисти, не играју за своје клубове чије су земље чланице НАТО док траје агресија на Југославију.

Фото: novosti.rs/Архива

На велики одјек у медијима наишао је још један потез Стојковића. Пикси је у утакмици против Кобеа испод дреса носио мајицу са натписом "НАТО заустави нападе", коју је показао у друштву са саиграчем Фукудом. Слика је брзо обишла свијет.

Фото: novosti.rs/Архива

- Нема дана да не дам по неколико интервјуа. То је најмање што одавде могу да учиним за свој народ и отаџбину - поручио је Пикси, који је био у сталном контакту са амбасадором Радославом Булајићем.

Још једна слика је обишла свијет. Александар Ђорђевић са транспарентом "Зауставите рат" послије финалне утакмице тадашњег Купа Радивоја Кораћа. Барселона је у реванш мечу финала савладала Естудијантес са 97:70, иако је први меч изгубила 93:77. Ђорђевић је био херој, јер је у првом мечу дао 20, а у реваншу 18 поена и био МВП финала. Тада је боје Барселоне бранио и Милан Гуровић.

Памтиће се и гест Владана Лукића, тада фудбалера Меца. Он је, погођен вијестима из земље, поручио руководству клуба да није у стању да игра фудбал, раскинуо је уговор на три мјесеца и вратио се у Југославију са супругом Иреном и ћерком Саром! Преводилац у контакту са клубом био му је саиграч Ненад Јестровић.

- Морам да будем са својом породицом, пријатељима и народом. Извињавам се Мецу, саиграчима и навијачима што их остављам на цедилу пред крај сезоне, али знам да ће ме сви разумети - поручио је Лукић.

Предсједник Молинари и тренер Жоел Милер имали су разумијевања за овакву одлуку. Лукић се пријавио као добровољац и био је на положајима РВ и ПВО.

Фото: novosti.rs/Архива 

Усред агресије Жељко Обрадовић се окитио титулом побједника Купа Сапорте. У финалу 13. априла 1999. у Сарагоси је Бенетон из Тревиза, чији је био тренер, савладао Памесу из Валенсије 64:60. Жељко Ребрача је у финалу забиљежио шест поена. Интересантно је да је у четвртфиналу Бенетон избацио Партизан - 2. марта у Тревизу било је 90:77, а у "Пиониру" 9. марта 73:73. У полуфиналу ривал је била Будућност. Само дан пред напад, 23. марта у Тревизу било је 76:60, а реванш који је био заказан за 30. марта - није ни одигран.

- Јавност је у Италији подељена. Једни су да се бомбардовање заустави, а други би одмах слали копнене трупе. Покушавају да сликама колона избеглица оправдају агресију. Мајка ми је лоше, живе само 500 метара од фабрике "Слобода". Питам Италијане: "Да ли су школе, болнице, мостови и фабрике војни циљеви?" Овде не приказују наша породилишта и беспомоћне бебе - говорио је Обрадовић из Тревиза. 

Дивац Кингу: Нато подржава терористе

Владе Дивац био је један од најпознатијих кошаркаша НБА лиге, члан Сакрамента. Лари Кинг, тада водитељ једног од најгледанијих шоу-програма, емисије Си-Ен-Ена "Лари Кинг уживо"(рађена од 1985. до 2010) позвао је Дивца и то је била једна од првих реакција која није дошла са агресорске стране.

Видео: Hum. Org. Divac

- Ово је тужна и страшна ситуација, све ово што се управо дешава код моје куће. Мислим да је народ у Америци обманут последњих неколико недеља када је реч о ситуацији у Југославији. Страшно је то. Покушао сам да разговарам са породицом. Брат ме је звао пре сат времена и говорио о бомбардовању. Он је сада у Београду. Сви покушавају да нађу склониште - рекао је Дивац Кингу.

Услиједило је питање да ли можда НАТО гријеши.

- Апсолутно греши. Југославија је суверена земља. НАТО подржава "војску" која је почела као терористичка група, ко зна шта све раде и шта се све дешава. Забринут сам за све невине људе са које год стране да долазе, из Југославије, Албаније, Америке, Европе - ко год да је тамо сада.

Да ли си лојалан предсједнику Милошевићу?

- Не ради се овде о Милошевићу, није он у питању. Реч је о невином народу који страда због политичара са ове и оне стране. Сви покушавају да постигну циљеве преко леђа невиног народа.

Хоћеш ли покушати да "извучеш" неког од чланова породице из земље?

- Само ћу покушати братовљеву малу бебу да спасем, која је сада тамо. Веома је тужно да је она док ми разговарамо у склоништу - кратко му је одговорио.

Да ли си могао да очекујеш да ће се ово догодити?

- Нико ово није очекивао. Косово је душа и срце Србије стотинама година уназад. Дата му је и аутономија. Ја нисам политичар и експерт, али верујем да је то довољно фер.

Хоћеш да кажеш да је Косово дио тебе?

- Косово је душа и срце Србије. Ако питате било кога у Србији, свако би умро за њега.

Играш у тиму са Стојаковићем. Одакле је он?

- Он је Србин из Хрватске. То је такође посебно место са кога је прогнано више од 300.000 Срба пре коју годину. О томе нико не прича. Јако сам поносан што сам Србин.

Даниловић: Безочна пропаганда

Предраг Даниловић је у време бомбардовања био кошаркаш Киндера из Болоње, у другом мандату.

- Не памтим такву безочну пропаганду, чак ни у време рата у БиХ. Чујем се свакодневно са родитељима, како свима, тако и њима. Било би ми лакше да су са мном у Болоњи, али њима на памет не пада да оду из земље.

Фото: novosti.rs/Архива 

- Почели су да најављују да ће бомбардовати и центар града где је РТС, где ради моја девојка. Седите беспомоћно, окрећете телефон и Бога молите да се то не деси. И после свега, ја треба да причам некоме о кошарци... - говорио је Даниловић за ЈСЛ "Спорт".

Милошевић: Лажљиви Тони Блер

Саво Милошевић био је у прољеће 1999. фудбалер Сарагосе. Дао је интервју ирском недјељнику "Тајтл".

Фото: novosti.rs/Архива 

- Американци су напали независну, суверену земљу и наше породице. Нико не жели да чује чињеницу да је Косово део Србије. Тако је већ вековима и ми не можемо да га се одрекнемо. Много сам разочаран у енглеску владу. Тони Блер почиње говор на телевизији речениоцом "ми смо мирољубив народ", а онда неколико сати касније баце тоне бомби на Србију. Да ли то неко може да разуме? Ја не могу.