Неколико аутора је за 2023. најављивало свијет пун здравих и љепших људи, а један је предвидио искорењивање рака, као и туберкулозе, дјечије парализе, локомоторне атаксије и лепре.

Када су научници и новинари 1923. године предвиђали како би живот могао изгледати за сто година, летеће аутомобиле су наравно очекивали и сматрали их готово тривијалним, док су њихове праве визије били мушкарци с локнама, четворочасовни радни дан људи који живе и по 300 година и “радио-телефони величине ручног сата” - преноси амерички јавни радио-сервис НПР.

То је резултат анализе Пола Ферија, истраживача Универзитета у Калгарију, у Канади, који је анализирао предвиђања стручњака и новинара за 2023. на основу писања штампе 1923. и објавио врло читан прилог о томе на Твитеру.

Предвиђања од прије једног вијека су о расту становништва и продужењу животног вијека, личној хигијени, напретку од путовања до здравствене заштите, чак и размишљања о будућности новинарства.

Један мали лист је тада очекивао да 2023. више неће бити новина јер ће се све новине угасити чак пола вијека раније, да ће бити много врста летјелица, да се свјетске вијести неће читати, већ слушати с посебних уређаја.

Фери је рекао за НПР да воли да прелистава старе новине, а од прошлог љета сакупља исјечке о томе како су људи прије једног века замишљали 2023. годину.

Указао је да су се многа од тих предвиђања односила на ствари због којих су људи тада били забринути, а које су и данас извор забринутости за неке.

На примјер, изгледа да предвиђање да ће мушкарци 2023. увијати косу, потичу из “опште забринутости због свега што доводи у питање родне норме”, док је прича о четворочасовном радном дану дио шире трајне теме о утицају обећаване аутоматизације.

Неколико аутора је за 2023. најављивало свијет пун здравих и љепших људи, а један је предвидио искорењивање рака, као и туберкулозе, дјечије парализе, локомоторне атаксије и лепре.

Године 20123. “такмичења у љепоти ће бити непотребна јер ће бити толико лијепих људи, да ће бити готово немогуће изабрати побједнике”, написао је један новински аутор.

Неки су се усредсредили на личну његу и модне трендове, те је један антрополог прогласио “локне за мушкарце до 2023. године”, док је лист “Савана њуз” предвидио да ће жене “вјероватно” бријати главе и да би “врхуанц стила могли бити - црни зуби”.

Један лист је очекивао да би просјечан животни вијек могао да 2023. достигне 100 година, а неки појединци би живјели и до 150 или чак 200 година. Други лист је цитирао научника који је очекивао просјек од 300 година.

Стварност је међутим данас другачија: очекивани животни вијек у САД је прошле године опао на 76,4 година, што је најкраће за скоро двије деценије.

По оптимистичном гледишту математичара и инжењера електротехнике Чарлса Штајнмица од прије једног вијека, људи ће проводити мање времена радећи: “Нема тешког рада 2023!” - био је наслов текста о томе.

Штајнмиц је вјеровао да “долази вријеме када неће бити дуге гњаваже (на послу) и људи неће радити више од четири сата дневно, захваљујући раду уређаја на струју” - наводи лист и додаје да ће у његовој визији “сваки град бити 'беспрекоран'“.

Неколико публикација је тврдило да ће технолошки и индустријски напредак учинити Сјеверну Америку погоднијом за живот него што је била 1923, процјењујући 2023. становништво САД на 300 милиона, а Канаде на 100 милиона. По најновијим процјенама, САД 2023. имају 335 милиона, али Канада није добацила до прогнозе јер има нешто више од 38 милиона становника.

Незнано зашто, један новински аутор је предвиђао да ће људи у будућности носити “гријаче за бубреге” и друге органе, сличне гријачима за чајнике, а други је претпоставио да ће посуђе и станови бити прављени углавном од “кашасте масе и лијепка”, у чему није много погријешио.

Амерички пионир авијације Глен Кертис предвидио је да ће до 2023. “бензин као покретачко гориво бити замијењен радио-таласима, и небо ће бити испуњено безбројним летјелицама које плове добро дефинисаним рутама”.

Другдје је најављивано отварање “поларне авио-компаније” која би омогућила лет авиона од Чикага до Хамбурга преко Сјеверног пола за само 18 сати, док се сада на тој релацији лети 13 сати.

Велико узбуђење прије једног вијека је изазивала могућност бежичних комуникација. Тако је један новински аутор замислио свијет у којем Питсбург и Лондон примају од трговаца у Пекингу наруџбине за тада велики новитет - “филмове који говоре” (тонски филм), а “теретни бродови који лете 1.000 миља на сат их испоручују прије заласка сунца”.

- Радио-телефони величине ручног сата ће све људе одржавати у комуникацији са свим крајевима земље - предвидио је тај новинар и погодио шта ће бити 2023.

Арчибалд Лоу, британски научник и писац који је изумио рану верзију ТВ-а и прву беспилотну летјелицу - “дрон”, написао је да ће “рат 2023. природно бити бежични рат”, захваљујући “бежичној телефонији, бежичном преносу слике, бежичном преносу топлоте, струје и текста”.

Он је отишао корак даље према једном новинском извјештају: “Професор Лоу закључује да је сасвим могуће да ће, када цивилизација напредује још један вијек, ментална телепатија (у 21. вијеку) постојати у ембриону, и да ће тиме настати веома користан метод комуникације”.

Лоу, цијењени “футуролог” свог доба, направио је многа друга и тачнија предвиђања о 21. вијеку: развој “паметних телефона и диктафона”, савремене робне куће, интернет и чак и “ријалити” ТВ-програм, додуше само надметање уживо у плесу у луксузној дворани.