Од почетка развоја ембриона у материци, женско тијело пролази кроз мноштво промјена. Неке су одмах видљиве будућој мами – раст стомака, умор, промјене расположења и јутарња мучнина. Оно што можда није толико очигледно су промјене које се дешавају у мозгу.
„Постоји велики број адаптација кроз које женско тијело мора проћи да би се омогућило фетусу да расте“, каже Лиза Галеа, неуронаучник на Универзитету у Британској Колумбији. Галеа и други истраживачи су открили да те адаптације укључују промјене структуре и функције женског мозга.
У 2016. години, тим истраживача из Холандије и Шпаније је користио магнетну резонанцу (MRI) да би проучио шта се дешава унутар мозга током трудноће. Упоређујући снимке направљене прије трудноће са сликама послије порођаја, откривено је да трудноћа смањује сиву материју мозга, ружичасто-сиво ткиво које садржи ћелијска тијела и синапсе нервних ћелија. Штавише, губитак запремине је присутан најмање двије године након порођаја.
Док губитак сиве материје може изгледати штетно, ефекат може бити сасвим супротан. „Сви увијек мисле да је запремински губитак негативан, као губитак функције“, каже Елселин Хоекзема, неуронаучник на Леиден универзитету у Холандији и водећи аутор студије. Али, губитак запремине такође може представљати „фино подешавање веза“ у мозгу. Она упоређује промјену са оним што се дешава у тинејџерском мозгу када поплава хормина изазиваа широко респрострањено обрезивање синапси, веза између нервних ћелија. Међутим, Хоекзема напомиње да се не може са сигурношћу рећи да ли синаптичко обрезивање или неки други механизам, попут губитка неурона или глиалних ћелија, стоји иза скупљања сиве материје код трудница.
“Облaсти мозга који су се смањили највише су били они који су укључени у друштвену спознају, способност да схвате шта неко други размишља и осјећа. Када се новој мами показже слика њене бебе, ове области мозга се запале од активности. Побољшана друштвена спознаја би могла помоћи мајци да се брине о својој беби, омогућавајући јој да декодира различите звукове и плач дјетета и схвати шта јој треба”, каже Хоекзема.
„Ова побољшања долазе са одређеном цијеном. Док студије које гледају на когнитивне промјене током трудноће и постпорођајног периода дају помијешане резултате, много жена је пријавило проблеме са памћењем, што је феномен под називом „мозак трудноће“. Просторно памћење, на примјер, може трпити у касној трудноћи јер није критично за преживљавање потомства током тог периода. Умјесто тога, тијело преусмјерава енергију и ресурсе на његу бебе“, наводи Галеа.
Хормони попут естрогена, прогестерона и других највјероватније доводе до промјена у структури мозга и функције током трудноће. Хормони могу имати снажан утицај на мождане ћелије, а ниједан период у животу особе не ствара екстремније флуктуације хормона од трудноће. Ипак, истраживачи су у великој мјери занемарили како трудноћа и њена хормонска узбуркања обликују мозак – у прошлом вијеку је било само неколико студија које су истраживале утицај трудноће на женски мозак.
„Мало је истраживања о томе“, каже Галеа. То је значајно искуство у женском животу који треба да проучимо много више.
