Иако се на прву при одласку у куповину неких животних намирница може стећи утисак да су се цијене коначно стабилизовале, то нажалост није случај, јер смо све више изложени скривеном поскупљењу, односно нисмо свјесни да за исти новац купујемо мање.

Указује на ово за “Глас Српске” економиста Зоран Павловић, наводећи како се овај феномен скривене инфлације стручно назива - шринкфлација.

Произвођачи прехрамбених и кондиторских производа, такозваних грицкалица, али и хигијене, како каже Павловић, све чешће се користе једноставним триком, обманом купаца, тако што смањују грамажу својих артикала продајући их по истој цијени. На овај начин, како каже, потрошачи не виде, односно нису свјесни раста цијена који је очигледан.  

Чоколаде које су некада биле у паковању од 100 грама данас теже 80 или 85 грама. Међутим, не смањује се само паковање чоколаде, већ и осталих сластица. Ако се пажљиво погледају рафови у маркетима и трговинама, може се примијетити и да грамажа хљеба пада па и месних прерађевина, паризера, паштета и месних нарезака и конзерви рибе, које су све “тање”. Ово није мимоишло ни џемове и ајваре који више нису у теглицама од 500 већ 380 грама. И паковања чипса, смокија и других грицкалица су мање грамаже. Разлика је попуњена вакуумом.

Смањена је и тежина млијечних производа, сирних намаза, замрзнутог воћа и поврћа, али и сами сладоледи. Јогурт се смањио са 200 милилитара на 180. Преко ноћи се кориговала и “литража” гелова за туширање и других козметичких средства па и сама паста за зубе која само на прву изгледа да је исте величине као некада.

Према ријечима Павловића, ова пракса легалне обмане купаца примјетна је широм свијета, а одскора и код нас, нарочито у индустрији хране. Како је појаснио, у ситуацији када се трошак сировина потребних за производњу неког артикла повећа произвођачи имају двије могућности.

- Могу повећати цијену производа или је задржати истом, али уз смањење величине производа. Они у посљедње вријеме бирају ово друго, јер рачунају да ће купци прије примијетити већу цијену, него мању амбалажу, односно грамажу. На тај начин, они одржавају своју продају на жељеном нивоу - каже Павловић, додајући да многобројна истраживања откривају да купци веома ријетко провјеравају декларацију и гледају колика је грамажа неког производа прије него га ставе у корпу.

На то указује и  директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић, наводећи да ту чињеницу произвођачи одређених артикала вјешто користе.

- Прво је почело са чоколадама, а онда се попут вируса проширило на готово све производе. Чак је и паковање шећера смањено на 900 грама. Када се купују тјестенине, нико не обраћа пажњу на грамажу, која је све мања. Ријеч је о хиљадама производа. Мислим да је само со и сунцокретово уље остало исто. Све остало је смањено, што значи да добијамо мање за исти новац - наводи Марићева. 

Сматра и да би требало увести нека правила, по узору на неке европске земље, да се такви производи, којима је смањена грамажа, посебно означе како се купци не доводили у заблуду. Као примјер наводи Француску у којој је прије извјесног времена уведена обавеза да се цијене ових производа у тржним центрима и продавницама означе видљивом наранџастом бојом.

Иначе, према подацима европских удружења за заштиту потрошача, најчешће “жртве” шринкфлације су чоколада, чипс те паковања кекса. На овај тренд нису остали имуни ни у богатој Швајцарској, у којој је један од познатих брендова смањио грамажу тако што је повећао размак између чоколадних коцкица.

Опасна пракса

Према оцјенама појединих економиста, актуелна криза натјерала је многе произвођаче да све чешће примјењују и праксу додавања јефтинијих састојака без одговарајућег обавјештења на паковању или декларацији производа. Примјетан је тренд повећања јефтинијих замјенских сировина, суплемената у храни, док се истовремено смањује присуство скупљих природних састојака, што може имати негативне посљедице по здравље.

Нема логике

Посматрајући почетак прошле и ове године једино што је појефтинило од основних животних намирница, и то значајно за чак 30 одсто, јесте сунцокретово уље. На овом омаленом списку је и брашно - килограм кошта 20 фенинга мање. Интересантно, иако је цијена брашна у односу на прошлу годину нижа за десет одсто, хљеб је у истом периоду поскупио за исти проценат.