Премда људи још нису крочили на Марс, наши научници ипак имају прилику проучавати стијене с Црвене планете. Наиме, неки комадићи завршили су у свемиру након што је у Марс ударило друго тијело, пролетјели су кроз Сунчев систем и на крају завршили на нашој планети.

Научници су приликом прикупљања таквих узорака примијетили необичан образац - радило се о комадићима стијена које су се на Марсу формирале релативно недавно, што је чудно с обзиром на то да је огроман дио површине на Црвеној планети старије.

Постојала је могућност да смо направили велике грешке приликом утврђивања старости стијена. Различите технике датирања дале су различите резултате, што значи да научници нису били у потпуности сигурни када су се ове стијене заправо формирале.

Стога су научници из Америке и Велике Британије детаљније анализирали стијене. На њихово изненађење, многе од њих заиста су биле прилично младе, односно старе само неколико стотина милиона година.

-Из одређених хемијских карактеристика знамо да су ови метеорити дефинитивно с Марса. На Марсу постоје десетине хиљада ударних кратера, тако да не знамо одакле су тачно стигли ови метеорити. То најлакше можемо сазнати ако утврдимо која је старост узорака - рекао је вулканолог Бен Коен са Универзитета Глазгов, а преноси "Science Alert". 

На Земљи је пронађено око 360 узорака метеорита за које је утврђено да потичу с Марса. Отприлике 302, дакле већина њих, спада у шерготите, врсту стијена на Марсу богату металима која је настала након вулканске активности.

Научници су на темељу површине на Црвеној планети, која је ишарана кратерима, процијенили да се ради о доста старом тлу. Наиме, да је површина млађа, односно да је произашла из вулканске активности, ток лаве избрисао би многе кратере.

Стога би сваки каменчић с површине Марса који због удара неког тијела одлети у свемир требао бити поприлично древан. Али то није случај с онима који су завршили код нас на Земљи јер су они млађи од 200 милиона година.

То је довело до настанка такозваног парадокса старости шерготита, који је деценијама мучио научнике. Објашњења за ову енигму кретала су се од истог поријекла за сав млађи шерготит до идеје да је удар можда загријао и смрскао стијену до те мјере да је на неки начин "утицао" на њену старост. Али ниједна теорија није се слагала с доказима - самим стијенама.

Научници одређују старост шерготита путем аргон-аргон датирања, које се темељи на распаду радиоактивног калијума у аргон. Будући да ова стопа распада производи одређену размјеру изотопа аргона, научници могу помоћу анализе тог обима одредити колико се дуго одвијао радиоактивни распад и тако датирати узорак.

Проблем је у томе што овдје на Земљи можемо узети у обзир различите изворе аргона који могу доспјети у узорак, што није тако једноставно за шерготите настале на Марсу. На Црвеној планети постоји пет потенцијалних извора аргона за шерготит, у поређењу са само три за стијене на Земљи. 

Како би заобишли тај проблем, Коен и његове колеге развили су методу за корекцију контаминације аргоном са Земље и свемира. "Када смо то учинили, датирање методом аргон-аргон показало је да се ради о младим стијенама, што се савршено слагало и с другим методама, као што је уран-олово", објашњава Коен.

Научници претпостављају да би се проналазак само млађих стијена с Марса могао објаснити тиме што су чести удари разбили старију површину откривајући и избацујући млађе стијене, преноси ".

Истраживање назива "Сyнцхронисинг роцк цлоцкс оф Марс' хисторy: Ресолвинг тхе схерготтите 40Ар/39Ар аге парадоx" објављено је у часопису "Еартх анд Планетарy Сциенце Леттерс".