Поред основних идеја широког приступа храни и становању, квалитетном образовању и здравственој заштити, запошљавању које ће нас одржати, квалитет живота може укључивати и нематеријалне улоге као што су сигурност посла, политичка стабилност, слобода појединца и квалитет животне средине.

Оно у чему се друштвени научници слажу јесте да материјално богатство није најважнији фактор у процjени добро проживљеног живота. Људи досљедно сматрају малу групу нација најбољом за своје грађане. 

Канада се пету годину заредом налази на првом месту по пружању доброг квалитета живота. Испитаници у анкети сматрају сјеверноамеричку земљу бројем 1, као политички стабилном, бројем 4 са добро развијеним системом јавногобразовања и бројем 2 са добрим системом рада, што је резултат настао кроз независна истраживања. 

Сматра се да ова земља из Сјеверне Америке посједује најразвијенији систем јавног здравства. У ствари, Канада је рангирана у првих 10 у свим, осим у једном од девет атрибута, приступачности, гдје азијске земље доминирају.

Meђу ТОП 10 налази се чак седам европских земаља, а то су другопласирана Данска, трећепласирана Шведска, четвртопласирана Норвешка, а затим на петом мјесту је Аустралија. На шестом и седмом мјесту налазе се још двије европске земље, а то су Холандија и Швајцарска, те затим на осмом мјесту је Нови Зеланд. На деветом и десетом мјесту су још двије европске земље, а то су Финска и Њемачка.

Земље за које се сматра да пружају нижи квалитет живота, да имају најлошији учинак у областима које се тичу личне безбједности и економских прилика спадају Иран, Либан,  Јордан, Украјина, Србија и Азербејџан на дну листе квалитета живота. Азербејџан је на посљедњем мјесту по свом систему јавног образовања, док је Либан на посљедњем мјесту по безбједности.

Сједињене Државе заузимају 15. мјесто, што је два мјеста више у односу на прошлу годину, према испитаницима који пружају квалитетан живот. Иако је за своје тржиште рада поставила број 1, земља је заузимала 56. мјесто по приступачности.

1. КАНАДА 

Канада заузима око двије петине сјеверноамеричког континента, што је чини другом по величини земљом на свијету послије Русије. Земља је ријетко насељена, а већина од њених 35,5 милиона становника живи у кругу од 125 миља од америчке границе.

Пространа канадска дивљина на сјеверу игра велику улогу у канадском идентитету, као и репутација земље која прима имигранте. Бруто домаћи производ износи 1,7 трилиона долара, док БДП по капиталу износи 49,690 долара.

Иако су се Норди на кратко населили у Канади током 10. вијека, европско истраживање убрзало се 1500-их. Француска и Британија тражиле су контролу над регионом, а Британци су учврстили своју доминацију 1763. године. Земља је била колекција британских колонија све док није постала самоуправна власт 1867. године.

Канада је високотехнолошко индустријско друштво са високим животним стандардом. Трговински споразуми током осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека драматично су појачали трговину са САД-ом, а сада су те две државе међусобно највећи трговински партнери.

Копенхаген, Данска

2. ДАНСКА

Краљевина Данска настала је у 10. вијеку и укључује двије сјеверноатлантске острвске државе, Фарска острва и Гренланд. Заједно са Шведском и Норвешком, чини Скандинавију, културну регију у сјеверној Европи. Бруто домаћи производ износи 352.1 милијарда долара, док БДП по капиталу износи 52.279 долара.

Копенхаген, главни град Данске, дом је значајних институција попут Копенхашке берзе. Главни град такође служи као чвориште које повезује Сјеверну Европу са остатком свијета, са највећим међународним аеродромом у Скандинавији, активном луком, системом подземне жељезнице и мостом "Оресунд", који повезује град са Малмеом у Шведској.

Кроз прогресивно опорезивање, Данска користи универзални систем здравствене заштите у којем грађани добијају углавном бесплатну медицинску његу. Високо образовање је такође бесплатно. Није изненађујуће што изузетно напредна данска структура власти и друштва ствара невјероватну социјалну мобилност.

Данска има неколико водећих индустрија, укључујући прераду хране, туризам и производњу гвожђа, челика и машина. Њен главни извоз су прерађена храна, пољопривредне и индустријске машине, фармацеутски производи и намјештај.

Данска економија се заснива на моделу флексигурности, који комбинује флексибилно тржиште рада са политиком за незапослене. Овај модел флексигурности омогућава предузећима да успоставе јефтино и брзо, будући да Влада има оскудан надзор над питањима као што су откази или радно вријеме. Данска стопа пореза на добит износи 24,5 одсто, али је стопа пореза на доходак међу највишим у свијету.

Стокхолм, Шведска

3. ШВЕДСКА

Краљевина Шведска, окружена Норвешком на западу и Балтичким морем на истоку, која се шири великим дијелом Скандинавског полуострва и копненом масом, једна је од највећих земаља Европске уније. Бруто домаћи производ износи 551 милијарда долара, док БДП по капиталу износи 53,652 долара.

Главни град је Стокхолм у чијој урбаној, широј зони живи преко два милиона становника. Укупно, у цијелој Шведској данас живи више од 10 милиона становника.

Упркос милитаристичким коријенима, Шведска је вијековима била неутрална за вријеме протеклих ратних дешавања.  Умјесто тога, посвећеност људским правима, јавним службама и одрживости помогле су јој да постане уважени лидер у међународним пословима.

Шведска послује по моделу сличном моделу других нордијских држава: снажно капиталистички са великим процентом потрошње намијењене јавним службама. Пореске стопе су смањене, а напредна инфраструктура и транспортна мрежа помажу у једнакој расподјели богатства. Здравствена заштита, као и факултетско образовање су бесплатни, а животни вијек Швеђана је међу најдужим у свијету. 

Швеђани су једни од најдарежљивијих људи на свијету, сваке године донирајући око 1 одсто бруто националног производа у програме хуманитарне помоћи. Друштво се наставља диверзификовати јер је све већи број избјеглица, који тренутно чине 10 процената становништва.

Село и природа на сјеверу Норвешке

4. НОРВЕШКА

Још једна скандинавска земља нашла се међу првих пет земаља са најквалитетнијим животним стандардом у свијету, а то је Норвешка. У Норвешкој, чији је главни град Осло, живи више од пет милиона становника. Бруто домаћи производ износи 434.8 милијарди долара, док БДП по капиталу износи 74,357 долара.

Краљевина Норвешка је најзападнија држава на скандинавском полуострву, сачињена углавном од планинског терена. Скоро сво њено становништво живи на југу, окружујући главни град. Норвешку обалу чине хиљаде километара фјордова, залива и острвских обала.

Норвежани су развили поморску културу и били су активни током викиншке ере успостављајући насеља на Исланду и Гренланду. Много година судбина Норвешке била је везана за Данску и Шведску. Године 1905. Норвешка је референдумом стекла независност од Шведске.

Током оба свјетска рата земља је била неутрална, али ју је нацистичка Њемачка упркос томе држала под окупацијом пет година. 

Норвешка је држава са високим приходима са живахним приватним сектором и значајном заштитном мрежом. Откриће нафте и гаса на обали шездесетих година дало је земљи економски подстицај и данас је Норвешка један од водећих свјетских извозника нафте.

Као већ дуго изолована земља на периферији Европе, Норвешка је одржала многе своје обичаје приповиједања и фолклора. Земља је развила богату књижевну традицију након одвајања од Данске у 19. вијеку и сада је међу свјетским лидерима у књигама објављеним по глави становника.

Око 40.000 Лапонаца или Самија, угро-финског народа који живи на сјеверу земље, али и Финске и Шведске, одржава изразиту културу. На сјеверу је природно станиште ирваса, а скијање и клизање су национални спортови у овој земљи, који се изразито поштују.

Сиднеј, Аустралија

5. АУСТРАЛИЈА

Комонвелт Аустралије заузима аустралијски континент. Земља такође укључује и нека острва, посебно Тасманију. Домородачки народ заузимао је земљу најмање 40.000 година прије првих британских насељеника до 18. вијека. Бруто домаћи производ износи 1,4 трилиона долара, док БДП по капиталу износи 52,379 долара.

Канбера је главни град Аустралије. Према попису из 2006. у граду је живјело 356.120 становника и тиме представља најнасељенији град у унутрашњости Аустралије. Смјештен је у Аустралијској пријестоничкој територији, 300 километара јужно од Сиднеја и 650 километара сјевероисточно од Мелбурна. За пријестоницу Аустралије изабран је 1908. као компромисно рјешење између Сиднеја и Мелбурна.

Аустралија има владу парламентарне демократије сличну Уједињеном Краљевству. Иако своју савезну владу раздваја на „три крака“ - парламент, извршну и судску власт - извршна власт одговара парламенту. Године 1986. нација је прекинула све уставне везе са Уједињеним Краљевством, иако краљица Елизабета Друга остаје церемонијални шеф државе.

Од краја 18. вијека на Аустралију је утицала британска, келтска и америчка култура. Посљедњих деценија, међутим, имиграција из нација које не говоре енглески - прије свега из Азије - промијенила је демографски профил нације и утицала на њену популарну културу.

Аустралија се сматра богатом државом са тржишном економијом која има релативно висок бруто домаћи производ и доходак по становнику. Њену економију покрећу сектор услуга и извоз роба.

Холандске вјетрањаче, један од националних симбола Холандије

6. ХОЛАНДИЈА

Смјештена уз рубове западне Европе, Холандија је приобална низија прошарана вјетрењачама карактеристичним за њен развој око воде. Три главне европске ријеке - Рајна, Маза и Шелда - пролазе кроз сусједе Њемачку и Белгију у прометне луке те државе. Бруто домаћи производ износи 913,7 милијарди долара, док БДП по капиталу износи 56,489 долара.

У цијелој Краљевини Холандији живи нешто више од 17.280.000 становника, док у главном граду Амстердаму живи 811.000 становника. У широј зони гради, агломерацији, живи више од 1,5 милиона људи.

Краљевина Холандија настала је 1815. године након година шпанске и касније француске окупације. У 2010. години распуштена је колекција острвских територија на Карибима позната као Холандски Антили, али Аруба, Курасао и Свети Мартин остају саставне државе у Краљевини.

Познати као Холанђани, народ Холандије формирао је оно што се дуго сматрало толерантним друштвом, мада неки политичари све више изражавају забринутост због имиграције. Године 2001. земља је постала прва која је легализовала истополне бракове, а национални ставови о дрогама, проституцији, еутаназији и побачају су либерални.

Земља се такође може похвалити највећом концентрацијом музеја на свијету. Било је то родно мјесто Рембрандта и Ван Гога, као и земља у којој су настали микроскоп, телескоп и термометар.

Више од 1.000 мостова и 20.000 миља бициклистичких стаза повезује густо насељену државу, а већина грађана концентрисана је у групи градова дуж обале, познатом као Рандстад. 

Природа у околини швајцарских Алпа

7. ШВАЈЦАРСКА

Швајцарска, званично названа Швајцарска Конфедерација, мала је држава у Централној Европи која се састоји од 16.000 квадратних миља уређених глечером Алпа, језера и долина. То је једна од најбогатијих земаља на свијету и вијековима је позната по својој неутралности. Бруто домаћи производ износи 705,5 милијарди долара, док БДП по капиталу износи 65.010 долара.

Швајцарска Конфедерација је првобитно основана 1291. године као одбрамбени савез међу кантонима. Године 1499. Конфедерација се осамосталила од Светог римског царства, а 1848. године нови устав претворио је Конфедерацију у централизовану савезну владу, завршавајући период сукоба. Од тада земља ужива мир.

Швајцарска има малу незапосленост, квалификовану радну снагу и један од највећих бруто домаћих производа по глави становника на свијету, према истраживању CIA World Factbook. Снажну економију земље покрећу ниске стопе пореза на добит, високо развијени сектор услуга предвођен финансијским услугама и високотехнолошка прерађивачка индустрија.

Швајцарска је савезна република коју чини 26 кантона и административни главни град у Берну. Већина њених грађана живи у градовима, од којих је највећи Цирих - најкосмополитскији град у земљи. Земља се поноси својом разноликошћу и дом је људима са различитим културним идентитетима. Њемачки, француски, италијански и реторомански језик уживају национални статус.

Велингтон, Нови Зеланд

8. НОВИ ЗЕЛАНД

Нови Зеланд  је острвска држава у југозападном дијелу Тихог океана у Океанији.  Састоји се од два велика острва ‒ Сјеверног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог бијелог облака“. Бруто домаћи производ износи 205 милијарди долара, док БДП по капиталу износи 40.096 долара.

Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свијету. Најближи сусјед, Аустралија, удаљена је 1.500 километара сјеверозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка сјеверу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Већина становништва Новог Зеланда концентрисана је на сјеверном острву, а готово трећина живи само у Окланду. Окланд је град на Сјеверном острву Новог Зеланда и представља најнасељенију урбану средину у држави, са 1.467.800 становника према процјени из јуна 2019. године.

Нови Зеланд је забиљежио импресиван раст и трансформацију у деценијама након независности. Извозно тржиште, богато млијеком, овцама, говедином, живином, воћем, поврћем и вином, отворено је изван Уједињеног Краљевства, а производња и туризам су проширени. Приход по глави становника и даље је висок, а издаци за образовање као проценат бруто домаћег производа су једни од највећих на свијету.

Поларне ноћи или свјетлости - честе су на сјеверу Финске

9. ФИНСКА

Географија дефинише историју и културу нордијске Финске, једне од најсјевернијих земаља свијета. Омеђена са Норвешком, Шведском, Русијом, Балтичким морем и Ботнијским заливом, Финска и њени огромни простори обрасли шумом, отвореним пространствима дјелују као сјеверна капија између Запада и Истока. Бруто домаћи производ износи 274 милијарде долара, док БДП по капиталу износи 46.596 долара

Финска је двојезична земља, и фински и шведски су службени језици. Шведска и Русија су алтернативно владале Финском од краја 12. до почетка 20. вијека. Земља је прогласила независност након руске револуције, а 2017. године Финска је прославила 100 година независности. У Финској данас живи нешто више од 5,5 милиона становника, док у главном граду Хелсинкију живи 621.863 становника, а у ширем, урбаном подручју града становника има и преко 1,5 милион.

Финска култура је имала суштинску улогу у успостављању националног идентитета. Сматра се да „Калевала“, збирка пјесама из 19. вијека састављена од балада народних пјесама помаже у учвршћивању финског духа. 

Финска, која данас функционише као парламентарна демократска држава, међународна је водиља у пружању квалитетног образовања и високо се рангира по резултатима у грађанским правима, слободи штампе и квалитету живота. Земља је била једна од првих у свијету која је женама дала право гласа и била је прва држава која је легализовала опште право гласа, право и да гласају и да се кандидују.

Застава СР Њемачке на Бундестагу

10. ЊЕМАЧКА

Њемачка, најмногољуднија нација у Европској унији, посједује једну од највећих економија на свијету и видјела је како њена улога у међународној заједници непрекидно расте од поновног уједињења. Средњоевропска земља граничи се са девет нација, а њен пејзаж варира, од сјеверних равница које досежу до Сјеверног и Балтичког мора до Баварских Алпа на југу. Бруто домаћи производ износи четири трилиона долара, док БДП по капиталу износи 52.386 долара

Берлин је главни град Савезне Републике Њемачке и истовремено једна од њених шеснаест држава-покрајина. Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднија и површином од 892 km² највећа општина у земљи. Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург, те агломерације која броји 4,4 милиона људи.

Порази у два свјетска рата у 20. вијеку оставили су земљу подијељеном, а до поновног уједињења дошло је 1990. године након слома источнонемачке комунистичке државе. Њемачка је парламентарна демократија. Насљеђе нацизма изражава се данас у облику строгих закона који се баве и говором мржње и порицањем холокауста.

Њемачка запошљава социјалну тржишну економију - капитализам отвореног тржишта који такође носи одређене гаранције социјалних услуга. Њена економија је једна од највећих на свијету, а Њемачка један од водећих увозника и извозника на свијету. Услуге, које укључују индустрије попут телекомуникација, здравствене заштите и туризма, највише доприносе економији земље. Индустрија и пољопривреда су други значајни економски сектори.

Њемачка има високо квалификовану, имућну радну снагу. Становништво земље, међутим, стари, што покреће питања о високом нивоу потрошње за социјалне услуге. Огромна већина грађана су етнички Нијемци, а Турци и други Европљани представљају значајно мањинско становништво. Њемачка је једно од најпопуларнијих свјетских одредишта за миграције, мада је њена политика отворених врата постала тачка сукоба након злочина почињених недавно у границама те земље.

Канцеларка Ангела Меркел суочила се са изазовима своје моћи након осредњег показивања своје странке на националним изборима у септембру 2017. године, развоја који је одјекнуо широм Европске уније.