Одлуком Владе Републике Српске канцеларија Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа укида се, а постојећа два радна мјеста, по одласку радника Завода у пензију, пребацују се у Бањалуку. 

Ова канцеларија имала је више радних мјеста у ранијем периоду, али су одласком радника у пензију мјеста пребацивана у Бањалуку, да би коначно дошло до гашења ове канцеларије. 

Иако је у надлежности овог Завода валоризација и заштита  културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, културно историјски споменици као што су Градина, Ходиђед, некропола Павловића, никада нису валоризовани и заштићени.

Феудални посјед Павловића, који су спадали у ред најкрупнијег босанског племства и једне од најзначајнијих династија у средњем вијеку на овим просторима, протезао се од Врхбосне (данашње Сарајево) на западу до Добруна на истоку.

На простору паљанске општине се одвијала трговина са Дубровником, прво у граду Борач на Прачи, гдје су Павловићи издавали повеље, касније у новосаграђеном граду Павловац на лијевој обали Праче.

Градина, која се налази у данашњим Горњим Палама, припадала је неком од властелина, господару ових крајева који су припадали држави Павловића. Утврђење није подигнуто касније од XIV вијека, а појавом барута је додатно појачано и осигурано. 

Поглед са Градине на Пале/Фото: Катера

Задатак Градине је био да осигура проток трговачких каравана између Врхбосне и Павловца и да пружи заштиту угроженом становништву околних села. Грађевина је подигнута по средњовјековним грађевинским принципима, са врло занимљивом основом која говори о проницљивости градитеља као и високом степену стања архитектуре ове врсте у тадашњој Босни.

У близини Градине налази се и некропола од  13 стећака (6 сандука и 7 сљемењака) за коју се претпоставља да припада властелинској породици Павловића.

Некропола крије у себи некадашње владаре који су владали овим и околним подручјем. Терен око стећака је доста неприступачан и зарастао.

Ходидјед је био средњовјековни утврђени град који се налазио на узвишењу између Сарајева и Пала, тачније на Булозима.

Остаци Градине Павловића/Фото: Катера

Једно од утврђења коме је историја избрисала име јесте и Стари град на саставцима Паљанске и Мокрањске Миљацке подигнут у XIV вијеку.  Иако постоје остаци и потврда о постојању ових грађевина, оне никада нису заштићене.

Поред културно-историјског у надлежности овог Завода су и валоризација и заштита природног насљеђа. Међутим, богато природно насљеђе регије које чине и неколико пећина остаје потпуно незаштићено и неистражено.