На данашњи дан, 3. септембра 1881. године, преминуо је Иван Сергејевич Тургењев /1818–1883/, један од најистакнутијих представника руског реализма и писац чувеног романа „Очеви и дјеца“, који се убраја међу најзначајнија књижевна остварења 19. вијека.

Тургењев је био први велики руски писац чија су дјела стекла широку популарност ван граница Русије. На Западу је његова књижевност била дочекана са великим интересовањем и поштовањем, а током живота уживао је посебно висок углед у француским књижевним круговима, чак већи него у тадашњој руској књижевној средини.

Занимао га је тип сувишног човјека, племића-интелектуалца, као и тип нихилисте - грађанског интелектуалца сукобљеног са конзервативизмом племићке културе

Предсказивао је револуционарну епоху у Русији.

Најпознатија дјела су му: романи "Очеви и дјеца", "Племићко гнијездо", "Рудин", "Дим", "Новина" и "Уочи нових дана", приповијетке "Прољећне воде", "Асја" и "Ловчеви записи", те драма "Мјесец дана на селу".

Његово дјело "Очеви и дјеца" сматра се једним од најважнијих романа у 19. вијеку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам, којем је супротставио "позитивног хероја".

Тургењев се у књижевности афирмисао као романописац иако је писао и драме, бројне збирке приповједака и пјесме.

Он је одбацивао политички радикализам и био је разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја Првог.

Активно је исказивао противљење кметству, што је показао када је наслиједио родитељско имање 1850. године. Тада је ослободио све кметове.

Државна власт није са симпатијама гледала на његове ставове. Ухапшен је 1852. године и провео је двије године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Николају Васиљевичу Гогољу, којим је заобишао званичне цензоре.

Коначно је емигрирао 1861. године у Париз, гдје је живио до смрти.