Стигло је топло љето. Вријеме је за предах, за шапат мора, парче сунчаног неба, мало мира и добру књигу. Читање је увијек у моди, али љето свему, па и читању, даје посебну драж.
Портал Катера вам нуди приједлог књига за ово љето.
За ову недјељу предлажемо:
„Ако сутра не постоји“, Гијом Мусо
Она је његова прошлост. Он је њена будућност. Ема живи у Њујорку. Са тридесет двије године и даље тражи оног правог. Метју живи у Бостону. Изгубио је жену у страшној несрећи, и сам одгаја своју четворогодишњу ћеркицу. Судбински сусрет у виртуелном свијету довешће их до тога да вјерују да су можда најзад пронашли срећу. Нестрпљиви да се упознају, договарају вечеру у малом италијанском ресторану на Менхетну. Истог дана у исто вријеме, обоје отварају врата тог ресторана и одлазе до истог стола. Па ипак, путеви им се никад неће укрстити. Да ли је то игра лажи? Измишљотина маште? Манипулација? Ухваћени у облику стварности који не могу да појме, Метју и Ема брзо схватају да то није само пропуштена прилика...
„Послије забаве“, Стево Грабовац
Роман о оцу, роман о злочину, роман о породици, роман о пријатељству, роман о одрастању...С темом двојништва, великом каква јесте у нашој књижевности, какву читамо код Данила Киша уосталом, писац уоквирује тематски различите сегменте који ову књигу чине пресјеком једног живота. Тако освијетљене моменте уоквирује двојништво оца и сина, фигура првог писца и оног који насљеђује – дар, списатељску осјетљивост и заоставштину, наређење да се неправдама супротставља отвореним срцем и једном писаћом машином.
Roman o ocu, roman o zločinu, roman o porodici, roman o prijateljstvu, roman o odrastanju, totalni roman! S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presjekom jednog života. Tako osvijetljene momentume uokviruje dvojništvo oca i sina, figura prvog pisca i onog koji nasljeđuje – dar, spisateljsku osjetljivost i zaostavštinu, naređenje da se nepravdama suprotstavlja otvorenim srcem i jednom pisaćom mašinom. Poslije zabave, mada kompoziciono osmišljen u pet dijelova, počinje jednom rečenicom, jednim motom, neizostavnim i suštinskim citatom koji daje kolor i uspostavlja ton cijelom narativu: „I onda počinje oluja govana“. Tako je jednom rekao Roberto Bolanjo i bespovratno osvijetlio pravac drugom piscu. A oluja Steve Grabovca velika je i strašna u pokušaju da se dekonstruiše sjećanje, niz uspomena (ili privida) koje, napokon prizvane, spasavaju i istovremeno ogoljuju svijest do njene nemoćnosti.
I u ovom romanu čitalac će prepoznati sve ono što Stevu Grabovca čini jedinstvenim regionalnim piscem – jednostavni a veliki lirizam, beskrajno srce, misaona širina da se svaka stvar osvijetli prije no što se osudi, nesposobnost da se čovjek zarobi u malodušnost i uskogrudost ratnih i postratnih narativa. Stevo Grabovac je još jednom uspio izgovoriti sve naše tuge, misaone ćorsokake, ljubavi i usamljenosti, s onakvom iskrenošću i nepretencioznošću, s onakvom lakoćom izraza koju je lakše osjetiti negoli objasniti.
