Imajući u vidu da je konvertibilna marka vezana za evro valutnim odborom po fiksnom kursu, jasno je da bi sve promjene u monetarnoj politici Evropske centralne banke (ECB), pa i najavljeno uvođenje digitalnog evra, imale i direktne refleksije na BiH.
Kaže ovo za "Glas Srpske" profesor sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci doktor Branka Topić Pavković pojašnjavajući razloge uvođenja ove digitalne valute, a do čega bi nakon testne faze, moglo doći u periodu od 2027. do 2029. godine, te šta bi to moglo značiti za druge zemlje koje se nalaze van evrozone, kao što je i BiH.
Prema njenom mišljenju, uvođenje digitalnog evra moglo bi, makar posredno, donijeti određene koristi za BiH - od bržih i jeftinijih transakcija sa inostranstvom, do modernizacije platnog sistema i usklađivanja sa evropskim standardima.
- Kako je EU naš najveći trgovinski partner i glavno tržište rada za naše građane, mogućnost da doznake, uplate i poslovna plaćanja funkcionišu preko digitalnog evra značajno bi rasteretila privredu i olakšala svakodnevni život stanovništva. Digitalni evro bi mogao podstaći modernizaciju finansijskog sektora u BiH. Banke i platni servisi morali bi prilagoditi svoje sisteme novim standardima, što bi ubrzalo digitalizaciju domaćih usluga. To bi otvorilo prostor i za jači razvoj finteh sektora u zemlji, ali i povećalo konkurenciju među bankama – smatra Topić Pavković.
Dodaje i da s obzirom na specifičan stav ovdašnjeg društva prema novcu – to može usporiti ovaj proces, jer tradicionalno povjerenje građana u gotovinu ostaje izuzetno visoko - gotovina se doživljava kao najsigurniji oblik štednje i plaćanja, posebno u uslovima političke i ekonomske nestabilnosti.
- Sa mnogim izazovima bi se suočio i bankarski sektor. Ako bi građani i firme u BiH mogli da koriste digitalni evro direktno, dio štednje i transakcija vjerovatno bio zaobišao domaće banke. To bi smanjilo njihove depozite i kreditni kapacitet, dok bi CBBiH, ograničena valutnim odborom, imala malo instrumenata da na to reaguje. Da zaključim, eventualno uvođenje digitalnog evra značilo bi jaču povezanost BiH sa evropskim finansijskim prostorom, ali njegova stvarna upotreba zavisiće od povjerenja ovdašnjih ljudi. Ako se ne promijeni duboko ukorijenjeni stav da je gotovina jedini pravi novac, digitalni evro u BiH mogao bi ostati rezervisan prije svega za međunarodna plaćanja i poslovne transakcije, dok bi domaća svakodnevna potrošnja i dalje većinom počivala na papirnim novčanicama i kovanicama – smatra Topić Pavković.
A šta je uopšte digitalni evro i zbog čega Evropska unija planira njegovo uvođenje?
Prema riječima Topić Pavković, radi se o elektronskoj verzija novca, koja bi bila izdavana i garantovana direktno od strane Evropske centralne banke. Dizajniran je da funkcioniše paralelno sa gotovinom i depozitima u bankama, s glavnim ciljem očuvanja monetarnog suvereniteta EU u digitalnom dobu.
Uvodi se ne zato što je gotovina nestala, već da se osigura da ova zajednica ima suvereno, sigurno i inovativno sredstvo plaćanja. Zamišljen je kao most između tradicionalne gotovine i savremenih digitalnih platnih rješenja.
- Riječ je i o pitanju suvereniteta. Danas se svakodnevne transakcije obavljaju najvećim dijelom putem platnih giganata kao što su "Visa", "Masterkard" ili "Pejpal", dok se u globalnom finansijskom prostoru ubrzano razvijaju i strane digitalne valute, među kojima prednjači kineski digitalni juan. Ako Evropska unija ne ponudi vlastitu alternativu, rizikuje da njeni građani i kompanije postanu zavisni od rješenja koja se razvijaju izvan evropskog regulatornog okvira. Dakle, digitalni evro bi predstavljao savremeno digitalno platno rješenje. Drugi razlog se ogleda u tome da bi digitalni evro građanima ponudio siguran oblik javnog novca, nešto što je do sada bila isključivo uloga gotovine. U kriznim situacijama, poput bankarskih problema ili poremećaja u radu privatnih sistema, digitalni evro bi bio pouzdana alternativa – navodi Topić Pavković.
Jedan od ciljeva je, kako dodaje, i modernizacija plaćanja. Digitalni evro mogao bi da omogući instant transakcije po nižim troškovima, kako unutar država članica, tako i u prekograničnom prometu. Tu je i brzina i efikasnost plaćanja, jeftinije transakcije, ali i bolja i efikasnija finansijska kontrola.
Što se tiče eventualnih negativnih posljedica - uvođenje ove digitalne valute bi prema njenom mišljenju moglo dovesti do povlačenje depozita iz banaka i njihovo premještanje direktno kod ECB, čime bi se smanjio kreditni kapacitet komercijalnih banaka.
- Osim toga digitalne valute mogu biti izložene i raznim sajber napadima. Naravno tu je i pitanje zaštite privatnosti korisnika, u smislu da bi nova valuta mogla otvoriti prostor većem nadzoru nad njihovim finansijama. Znači, ne radi se samo o tehničkoj inovaciji. To je projekat sa dubokim ekonomskim i političkim posljedicama. Njegova uspješnost zavisiće od toga da li će građani povjerovati da im nova forma javnog novca donosi sigurnost i praktičnost – poručila je Topić Pavković.
TESTNA FAZA
ECB je saopštila da se digitalni evro trenutno nalazi u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine. Poručili su i da tek nakon zakonodavnih procesa može biti donesena odluka o nastavku projekta. Ukoliko krajem ove godine bude dato "zeleno svjetlo", razvoj će trajati još dvije do tri godine, što znači da je realno očekivati digitalni evro između 2027. i 2029.
TRENDOVI
U posljednjih pet godina udio gotovine u transakcijama u evrozoni pao je sa 68 na 40 odsto. Prema podacima Goldman Saksa, skoro 30 odsto malih i srednjih preduzeća u evrozoni i dalje preferira da koristi gotovinu, dok je ovaj procenat preko 50 odsto u Austriji i skoro 40 odsto u Italiji.
