Момчило Крајишник, који је преминуо јутрос од посљедица корона вируса, био је један од оснивача СДС и најмоћнијих политичара деведесетих година, те десна рука првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.
Након првих вишестраначких општих избора у СР БиХ у децембру 1990. године изабран је за предсједника Народне скупштине СР БиХ, а двије године касније постаје и први предсједник Скупштине Републике Српске. На тој функцији остаје до 1996. године када је изабран за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске (1996. до 1998).
Француски командоси су у склопу СФОР-а у априлу 2000. године у Палама ухапсили Крајишника. У моменту хапшења Крајишник је био у кући својих родитеља, те је пребачен у Хаг гдје је притворен.
Хашки трибунал га је оптужио за злочин против човјечности, етничко чишћење и геноцид. Шест година касније проглашен је кривим и осуђен на 27 година затвора за истребљење, убиства, прогоне на политичкој, расној или вјерској основи, депортације и нечовјечно поступање, као и злочине против човјечности, али не и за геноцид.
У марту 2009. године Хашки суд му је казну смањио на 20 година затвора. Трибунал је Крајишника 8. септембра 2009. пребацио на издржавање казне у Велику Британију. На слободу је пуштен 30. августа 2013. године послије одслужене двије трећине казне.
По повратку у БиХ Крајишник се није вратио на политичку сцену, али је основао Асоцијацију „Ствараоци Републике Српске“ која окупља прве ратне функционере Српске.
Иако се није много експонирао у јавности, Крајишник је љетос изазвао буру негодовања након што је Асоцијација на чијем се челу налази потписала споразум са политичким странкама из Српске којим се обећава исплата валоризоване ратне накнаде посланицима првог сазива Народне скупштине Републике Српске, члановима Владе и три члана Предсједништва.
Овај споразум је изазвао оштре реакције демобилисаних бораца ВРС и породица погинулих бораца, те РВИ. Већина партија касније је повукла свој потпис са тог споразума.
Истражни затвор
Крајишник је своју каријеру почео као економиста у “Енергобанци” у оквиру једне од најуспјешнијих компанија у СР БиХ “Енергоинвеста” (1968). Убрзо постаје потпредсједник Пословодног одбора “Творнице термо апарата”-ТАТ (1975). Почетком осамдесетих ова фирма је, захваљујући производњи дијелова за руске нуклеарке, била финансијски изузетно јака у ондашњој БиХ. У међувремену је Крајишник постао један од директора “Енергоинвеста, а крајем 1984. године доспио је у истражни затвор због, како је речено, злоупотребе положаја и протекцији приликом додјеле радних мјеста. Осуђен је на девет мјесеци затвора (крајем 1984. и почетком 1985). Касније му је изречена ослобађајућа пресуда. Послије 26 година рада у “Енергоинвесту”, Крајишник је ушао у политику.
