Народна скупштина Републике Српске основана је на данашњи дан, 24. октобра 1991. године, као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, у СФР Југославији.

На првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији, а референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године.

Оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и конституисање Републике Српске је била потреба за очувањем идентитета и државности Срба у Босни и Херцеговини, што је у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација.

Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине, 9. јануара 1992. године у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992. године, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске.

На основу резултата Новембарског референдума, Република Српска је проглашена за федералну јединицу у саставу тадашње Савезне Републике Југославије.

Муслиманским и хрватским странкама био је циљ разбијање Југославије и стварање унитарне државе Босне и Херцеговине, у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине.

Такав однос и стање утицали су на то да су српски посланици конституисали српски блок посланика од укупно 84 посланика, претежно из Српске демократске странке (СДС), те Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и Савеза реформских снага Југославије.

Био је то први корак ка почетку стварања Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, сједиште Народне скупштине Републике Српске било је на територији општине Пале, а једна од најдужих сједница Скупштине одржана је на Јахорини, 5. маја 1993. године, када су посланици 17 часова расправљали о Венс-Овеновом плану.

Од 1998. године сједиште Народне скупштине Републике Српске налази се у Бањалуци.

Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине 83 народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа.

Након првих вишестраначких општих избора у СР БиХ у децембру 1990. године за предсједника Народне скупштине СР БиХ изабран је Момчило Крајишник (1991-1996), којег је изабрао први сазив Народне скупштине.

Након њега, предсједник НС Републике Српске од маја 1996. до новембра 1998. био је Драган Калинић, којег је бирао први, други и трећи сазив.

Трећи предсједник НС Републике Српске био је Петар Ђокић, од новембра 1998. до децембра 2000. године, којег је бирао четврти сазив. 

Након њега, нови мандат предсједника добио је Драган Калинић, од децембра 2000. до јуна 2004. године, којег је бирао четврти сазив.

Душан Стојичић био је предсједник Народне скупштине Републике Српске у периоду од јула 2004. до фебруара 2006. године, а бирао га је шести сазив.

На његово мјесто у фебруару 2006. изабран је Игор Радојичић, који је ту функцију обављао до новембра 2014. године, а бирао га је шести, седми и осми сазив Народне скупштине.

Актуелни предсједник Народне скупштине Републике Српске је Недељко Чубриловић, који је се на тој функцији налази од новембра 2014. године, а до сада га је бирао девети и десети сазив НС Републике Српске.