Можете смањити ризик карцинома, болести срца и ране смрти ако направите 10.000 корака дневно, али према новој студији било који број корака помаже, каже „CNN“.

Студија је објављена прошле седмице у часопису „Nature Medicine“. Студије показују да се просјечна особа сваке године, од млађе до средње доби, удебља од пола до једног килограма, што, временом, полако доводи до нездраве тежине па чак и до гојазности.

- Људи уистину могу смањити ризик гојазности ако више ходају - каже аутор студије др Еван Бритаин, професор за кардиоваскуларну медицину на Универзитету Вандербилт. Нова студија открила је такође кључне предности ходања за хроничне болести и стања.

- Дијабетес, апнеја, хипертензија и депресија показали су побољшања што је број корака већи - рекао је Бритаин и додао:

- Однос с хипертензијом и дијабетесом стао је на 8.000 до 9.000 корака, али је однос остао линеаран што значи да је више корака и даље смањивало ризик.

Главна порука студије је да више корака дјелује боље. Ако се свакога дана у седмици крећете 21.43 минуте, за једну трећину ћете смањити ризик од смрти свих узрока, према америчким центрима за контролу и превенцију болести. Тренутне препоруке за одрасле су 150 минута тјеловјежбе умјереног интензитета као ходање, плес, вожња бицикла, тенис, аеробик те два дана активности јачања мишића, сваке седмице.

Повежете ли тјелесну активност с биљном прехраном, ослобађањем од стреса и интеракцијом с другима, то је чаробни рецепт за дуг живот и извор младости.

Бројање корака није нужно

Студија је континуирано пратила 6.000 људи током четири године. Научници су открили да људи коју у просјеку ходају дневно 8.200 корака имају мање шансе да пате од апнеје и рефлукса киселине, те великог депресивног поремећаја.

Бројање корака није нужно, али може бити корисно за оне који се баве неструктурираном односно непланираном тјелесном активношћу као што су кућански послови, баштованство и шетање пса, како бисте знали како стојите.

Закључак је:

- Изазовите себе на којем год нивоу кондиције били, а циљ је да останете без даха пола сата сваког дана - поручује аутор студије.