Сада када дјеца због пандемије углавном школу похађају онлајн, а послије школе настављају да играју видео игре и друже се преко екрана, повећало се и вријеме гледања у таблете, телефоне, телевизоре...

Дјеца старости шест до дванаест година су осјетљивија од старијих на промјене у окружењу будући да су у ризичном периоду за развој миопије.

Из године у годину, расте број кратковиде дјеце, почетак миопије је све ранији, а њена снага изражена у диоптрији – све већа.

 У већини случајева она настаје у основној школи и повећава се развојем и растом дјетета. Важно је знати да једном настала миопија траје до краја живота.

Прим.др Љиљана Ковач, спец. офтамологије, истиче да је у посљедњих 50 година кратковидост у многим развијеним и средње развијеним земљама скоро удвостручена, као и да се процјењује да од овог поремећаја вида пати око 1,5 милијарде људи, а да ће до 2050. године половина свјетске популације бити кратковида.

– Офталмолози се слажу да продужени рад на близину и све краћи боравак на отвореном током дана допиносе порасту миопије, односно кратковидости, а најугроженија су дјеца и адолесценти. Ново доба повећане урбанизације и дигитализације у последњих 30 година намеће све већем броју људи нове феномене “свијета на близину” радом на компјутеру и боравком у омеђеном простору. Пандемија изазвана корона вирусом драматично је повећала утицај ових фактора на настанак кратковидости. Било да је ријеч о онлајн настави за дјецу или продуженом раду старијих од куће, у екране се гледа много дуже него раније, што значи да су очи непрестано фокусиране на објекте у близини без релаксирајућег гледања на даљину. Тако је настао и савремени појам “карантинске кратковидости”. Нова студија у Кини поуздано је показала да се кратковидост код дјеце повећала за вријеме короне – каже др Ковач.

Како успорити пораст кратковидости?

Иако се кратковидост не може зауставити, њена прогресија се може успорити. Како би малишани сачували здравље очију потребно је да се придржавају савјета које им даје саговорница Жене блиц.

– Ризик се може смањити, а кратковидост успорити, тако што ће се избјећи предуго гледање у објекат у непосредној близини (компјутер, таблет, мобилни телефон, књига ). Благотворно је повремено подићи поглед и пустити га да одлута у даљину. Примијените правило “20-20-20-20”, што значи поставити компјутер на дистанцу од 20 инчи, односно 50 центиметара, након рада у трајању од 20 минута направити паузу од 20 секунди и гледати бар 20 стопа, односно шест метара, у даљину. Посебно препоручујем што дужи боравак на отвореном, јер дневна свјетлост спречава прекомијерни раст очне јабучице. Свака јабучица дужа за један милиметар има за посљедицу повећање од три диоптрије. Једна студија у Скадинавији поуздано је показала да се кратковидост повећава у тамнијим, а стагнира током свјетлијих годишњих доба. Такође, када сте напољу, има пуно ствари које су далеко и које “терају” ваше очи да гледају у даљину, када се очни мишићи релаксирају. Гледањем час нечега што је близу, час нечега што је далеко, очни мишићи постају активни и кратковидост се или избјегава или успорава – објашњава др Ковач.

Према њеним ријечима, прекомерна употреба електронских медија не доводи само до повећања кратковидности, већ такође може довести до дискомфора, иритације очију, пецкања, сувоће у очима и црвенила.

– Са офталмолошке тачке гледишта, рачунари, паметни телефони и таблети су потпуно неприкладни за дјецу до три године. Дјеци од четири до шест година препоручује се њихова употреба тридесет минута, најдуже сат времена, а дјеци од шест до десет година највише два сата дневно – савјетује офталмолог и подсјећа да је за оптималну влажност ока потребно трептати 16 до 20 пута у минути, јер када се фокусирамо на екран трепћемо упола мање.

Поступни раст кратковидости или миопије за многе пацијенте прође готово неопажено, па је, отуда, важан редован офталомолошки преглед. Деца ће теже од одраслих приметити симптоме, зато обратите пажњу ако дјеца често трљају очи и жмире.

– Послије дијагнозе миопије и прописане корекције вида, слиједи редовно ношење наочара или контактних сочива, посебно код млађих који не трпе наочаре. Изузетно је важна тачна диоптрија, па није препоручљиво избјегавање редовних контрола и евентуалне нове корекције – напомиње др Ковач.

Пет савјета за смањење ризика од миопије

• Подсјетите дијете да направи паузу сваких 20 минута у трајању од по 20 секунди одмарањем очију погледима у даљину.

• Поставите рачунаре или таблете на најмање растојање руке и у нивоу очију.

• Никада немојте гледати светао екран у мрачној соби.

• Трепћите 16 до 20 пута у минути. Трептањем пумпате и размазујете сузе преко очију, чиме их подмазујете и штитите од прашине.

• Изађите напоље. Вријеме проведено напољу на природном свијетлу смањује ризик од кратковидости. Дјеци се савјетује свакодневни боравак напољу у трајању од два сата.