Празновјерје “куцање о дрво” познаје неколико култура и у свакој постоји вјеровање да ће се тиме призвати срећа или одбити несрећа.

Овај обичај потиче из 19. вијека и у свакој култури постоји различито објашњење.

Једно од најчешћих објашњења је да овај обичај потиче из времена Келта, који су вјеровали да богови живе у стаблима дрвећа. Највјероватније су тако покушавали да добију заштиту од натприродних бића и орасположе се. По другим ауторима, жељели су да се захвале за добро расположење које их прати.

Код хришћана се овај феномен повезује са Христовим распећем, односно дрво о које куцају повезују са дрветом на ком је он био разапет. Према већини теорија “куцање о дрво” је повезано са натприродним бићима, али у различитом континентима. Историчари међутим, сматрају да је овај обичај повезан са новијим временом.