У развоју д‌јетета, говор има изузетно велику улогу јер је он основни начин комуникације међу људима. Говор има непроцјењиво мјесто у животу, њиме изражавамо своје мисли, осјећања, потребе, хтења, знање и ставове... Потребан нам је у свакодневном животу, образовању и касније у професионалном дјеловању.

Стога ће ситуација у којој дијете не прати развој у говору и језику у односу на другу д‌јецу, код сваког родитеља изазвати немир.

Да бисмо могли препознати и знати о каквим тешкоћама је ријеч, разговарали смо са логопедом „Логопата“ Милицом Кулином.

Наша саговорница каже да смо у данашње вријеме свједоци све већег пораста говорно-језичких сметњи код д‌јеце, те да су узроци за то различити.

- То су проблеми са језиком или непцем, орофацијална оштећења или кратак френулум, који може ограничити кретање језика. Проблеми са слухом, такође, могу утицати на говор – рекла је она.

Додаје, велики број д‌јеце са кашњењем у говору има одређене орално-моторичке проблеме.

-  То се дешава када постоји проблем у подручјима мозга одговорним за говор, што отежава координацију усана, језика и вилице како би произвели звукове – објашњава Кулина.

Почетак 21. вијека унио је значајне промјене у темпу и начину живота. Потреба за што бржом размјеном информација, све мања комуникација, недовољно читање и све ређе писање, претјерано излагање садржајима електронских медија само су неки од фактора који су у значајној мјери утицали на појаву проблема у вербалној комуникацији.

Како истиче наша саговорница, највише родитеља се стручњацима обраћа када уоче артикулацијске поремећаје код д‌јеце, односно када уоче да дијете не зна изговорити одређени глас или када касне у говорно-језичком развоју.

-  Не смијемо изоставити ни поремећаје флуентности говора, најчешће муцање, које је, такође, у порасту – истиче.

Говорећи о примјерима из праксе, она је навела да се у „Логопат“ јавило четворогодишње дијете које није мало развијен самосталан говор и комуницирало је искључиво показним гестом.

- У тој доби се од д‌јеце очекује да уредно самостално и адекватно користе говор. Током континуираног рада успјели смо добити прве ријечи и реченице. Дијете сада успјешно самостално и адекватно комуницира као што би и требало по развојим нормама. У "Логопат" сада долази на контролне прегледе – испричала је она.

Зашто је важна рана дијагностика?

Наша саговорница појашњава да код почетног говорно-језичког развоја родитељи треба да очекују да дијете изговори прву ријеч са значењем између 9. и 15. мјесеца, а прве реченице од 18. до 24. мјесеца, што дјетету омогућава да активно учествује и истражује средину у којој се налази.

-  До поласка у школу дијете треба да има усвојен правилан изговор свих гласова нашег језика. Такође, потребно је обратити пажњу колико су језичке структуре развијене, какво је вербално памћење, употреба граматичких облика те какво је вербално изражавање у глобалу – додала је.

Осим рада са логопедом за дјецу која имају потешкоће са говором веома је важно да раде и код куће са родитељима.

Кулина је апеловала на родитеље да не чекају уколико примјете било шта необично када је њихово дијете у питању, било да је то говор, пажња, неправилан изговор гласова или тешкоће у читању, у писању.

Понекад је то можда само и забринутост, додаје, али увијек је најбоље рјешење обратити се логопеду и отклонити све сумње.

- Увијек ћемо помоћи и дати одговоре на сва питања, упутити родитеље како заједничким радом отклањати сметње и тешкоће или их посавјетовати на који начин у кућном окружењу јачати способности дјетета. Најбитније је обратити нам се на вријеме – рекла је она.

 Дјеца никада нису мала за логопедске третмане

За крај разговора, Кулуна је закључила да је важно на вријеме препознати проблем са којим се дијете суочаве и на вријеме потражити стручну помоћ.