Akademik Matija Bećković poručio je da se Milu Đukanoviću desilo isto ono što i Albancu koji je lomio krst na crkvi u Đakovici i koga je kazna stigla brže nego što bi čovjek mislio.

- Mislim da bi se tako nešto moglo reći i za gospodina Đukanovića, koji je za onu staru istinu da je Crna Gora bila imanje Cetinjskog manastira pomislio da je došlo vreme da bude njegovo imanje. Nije mu bilo dosta njegovog gospodstva nego je hteo još i to - rekao je Bećković za “Blic”.

Govoreći o rezultatima izbora u Crnoj Gori, Bećković je naglasio da je bilo sramota što su oni “na megdan izazvali” Svetog Vasilija Ostroškog, a nije sramota što su izgubili.

Na pitanje da li će ga sada pustiti preko crnogorske granice i dozvoliti mu da recituje svoje stihove, Bećković je rekao da to ne zna i da su “oni iz Crne Gore istjerali takoreći sve one koji su Crnu Goru opjevali”, kao što su iz lektira izbačeni svi oni koji su je proslavili, a ako su imali ulice one su preimenovane.

- Tako je sada na ovim ljudima ogromna odgovornost da nađu red poteza - rekao je Bećković i napomenuo kako je najteže početi, ali da će poslije biti lako.

Bećković, prvi pjesnik koji je dobio Veliku povelju Brankovog kola, rekao je da nije nikad ni pomislio da bi mogao biti prvi dobitnik i da je zahvalan za to jer mu poezija Branka Radičevića znači mnogo.

- Stražilovo je prva i jedina planina opevana pre Lovćena. Na oba ova srpska Olimpa mogli bi se odnositi Brankovi stihovi: "Nesi breže ti čudo za oko! Ali su čudo duha i poezije". Branko je prvi pesnik koji je rekao da neće pisati dok ne vidi Kosovo, koji je opevao Crnu Goru kao ponosito stenje srpske krune, to drago kamenje i prvi slavio Njegoša, svog savremenika - rekao je Bećković.