Večeras sam bio kod mog druga Boleta i popričali smo o svemu. Jednostavno Boško je u zajebanoj situaciji iako mu je čitav život filmska muka. Rođen je 1991. godine od oca Pere i majke Bosiljke, kao njihovo treće i najmlađe dijete. Brat Slaviša rođen je 1987, a sestra Jelena 1985. Kad je počeo rat bili su grešna djeca, a Boško je imao samo godinu dana. Svi su ostali i nisu bježali. Otac Pero mu je bio dobar i pošten čovjek. Domaćin i hrabar vojnik. Rođeni ratnik. Jedan od boljih izviđača na našem djelu fronta. Odvažan, okretan i hladne glave. Pošteno i časno je ratovao Perčin. Često je dušmanima pod puškarnice dolazio i odlično je kontrolisao strah. Učesnik je svih akcija i juriša u tom našem ratu u Hadžićima. A onda je jedan dan u svom tom našem jadu nabrao gljiva. Ručali su on i Jelena. Jedna je bila pogrešna. Peru su spasili u bolnici Žica, a Jelena se upokojila u Beogradu. Nije joj bilo spasa. Pero se nekako održao u pameti jer egzodus i borba sa neimaštinom nakon dolaska u Bratunac, nisu mu dozvolili da se preda. Nastavio je dalje zbog Bosiljke, Slaviše i Boška. Ali jadi idu jedan za drugim. 

Godine 2001. razbolio se Slaviša. Dijagnoza tumor na mozgu. Kad su Peri javili da Slaviši nema spasa presudio je sebi. Uzeo je bombu i izašao. Spasa mu nije bilo. Našli su oproštajno pismo. Jednostavno nije izdržao. Nije mogao dva puta izdržat da sahranjuje dijete. Tri dana kasnije upokoji se i Slaviša. Bosiljka i desetogodišnji Boško nastavili su sami. Boško je još u srednjoj školi počeo dolazit u moju kafanu. Rastao je blizu nas. Volio se ošamutit pivom i bio je nagodan momak. Nakon srednje zaposlio se i radio skoro svaki svoj dan. Prvo sezonski poslovi, kafana, rudnik, pa opet kafana. Sitne građe i krhka zdravlja gurao je kroz život. Onda 2022. godine majku Bosiljku je ujela pčela. Umrla je nekoliko minuta poslije. Boško je ostao sam. Radio je u kafani i samovao. Živio je pasiji život i potpuno se prepustio. Alkohol i spid kao stimulansi i kao sredstva koja pomažu da se posao odradi i tuga zaboravi, Bošku su uzeli zdravlje. Sve češće je izostajao sa posla zbog zdravlja i skoro potpuno je ogluvio. Vodali smo ga doktorima i po bolnicama, ali nije mu bilo bolje. Onda su mu otkrili tuberkulozu. U bolnici je proveo tri mjeseca i izliječio se. Boško nema nikog sem nas iz kafane i nešto rodbine. Sve do sad smo nekako krpili i pomagali. Skupljali smo između sebe, a Peđa i Arsa su vozali, obilazili, plaćali i šta sve radili. Sredili smo mu kuću koju je zapustio i nabavili drva. Sad je Boško izašao i kući je. Tuberkuloza je završena stvar. Ostala je operacija srednjeg uha i ako bi mogli da skupimo za aparat za sluh, te nešto sredstava da Boško pregura ovu zimu. Boško je sad čist i svjestan sranja u koje je zapao. Ima života u sebi i volje da se bori. Čeka da se oporavi i da počne da radi. Boško je borac i čovjek koji je svaki svoj dan proveo radeći i družeći se sa rajom u kafani. Jeste, da ga je život načeo i jeste pretjerao, ali zaslužuje šansu.

Prošle godine smo pomogli Mujici i promjenili mu život, a sad vas molim da pomognemo Boletu.

Broj tekućeg računa: 5554000071426641 (Nova banka), na ime Boško Turuntaš.

Piše: Bojan Vegara