Srpska pravoslavna crkva danas praznikuje Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova. Ovaj praznik upisan je u crkvenom kalendaru podebljanim slovom, a posvećen je učeniku Isusa Hrista.
Sveti Jovan Bogoslov rodio se u ribarskoj porodici veoma pobožnih ljudi, kako su i njega odgajali. Postao je učenik Isusa Hrista zajedno sa bratom Jakovom i za njega se vJeruje da je bio omiljen Hristov učenik. Ostao je sa Bogorodicom pod krstom kada su razapeli Isusa i obećao je da će je čuvati i služiti joj sve do njenog uspenja. Nakon toga, otišao je u Efes, dobivši zadatak da tamo širi Jevanđelje.
Bio je proganjan, ponižavan i mučen, ali je uspio da dosta ljudi preobrati u hrišćanstvo. Na ostrvu Patmos je napisao Jevanđelje i Otkrovenje, pa je po dolasku cara Nerve na presto, bio oslobođen i vratio se u Efes, gdje je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Kada mu je bilo više od 100 godina, izašao je iz Efesa sa sedam učenika kojima je naredio da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je sišao živ u taj grob i bio pogreben. Kada su kasnije otvorili grob, nisu našli tijelo, ali se na ovaj dan svake godine diže neka prašina sa tog mjesta kod koje se iscjeljuju bolesni.
Crkva ga proslavlja dva puta u godini. Danas se praznuje spomen na njega, a 21. maja čudo koje se pojavilo kod njegovog groba.
Imao je ljubav veću nego drugi apostoli
Na sajtu SPC stoji navedeno:
“A koliko Gospod Hristos ljubljaše Jovana vidi se iz toga što na Tajnoj Večeri Jovan stavi glavu svoju ka prsi Isusove. Jer kada Gospod na Tajnoj Večeri objavi da će Ga jedan između učenika izdati, i učenici se zgledahu među sobom i čuđahu za koga govori, onda učenik koga ljubljaše Isus leže na prsi Isusove i upita ga: Gospode, ko je to? Gospod odgovori: onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Iskariotskome (Jn. 13, 21-26). Gospod tako ljubljaše Jovana da je jedini on imao slobode staviti glavu svoju na prsi Njegove i smelo ga upitati o tajni izdajstva.
Ali i Jovan imađaše prema ovom Učitelju ljubav veću od drugih apostola: jer u vreme dobrovoljnog stradanja Spasovog svi učenici ostaviše svoga Pastira i razbegoše se, a on jedini neodstupno gledaše sve muke Hristove, sastradavajući Mu svim srcem, plačući i ridajući sa Prečistom Djevom Marijom, Majkam Gospodnjom, pa čak ne odstupi s Njom od postradavšeg za nas Sina Božjeg do samog krsta i smrti. Zato i bi pod krstom usinjen od Gospoda Prečistoj Djevi Mariji. Jer Gospod viseći na krstu, i videvši Mater i učenika koga ljubljaše gde stoje reče Materi Svojoj: ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi (Jn. 19, 25-27). I imaše je kao mater svoju sa svakim poštovanjem, i služaše joj sve do česnog i slavnog uspenija njenog. A u dan uspenija njenog, kada česno i sveto telo Božje Matere nošahu da sahrane, sveti Jovan nošaše pred njenim odrom neobično blistavi skiptar carski, koji Prečistoj Djevi donese Arhangel Gavril izveštavajući je o njenom prelasku sa zemlje na nebo.”
