Ronioci iz Beograda nedavno su u hrvatskim vodama, u blizini ostrva Vis, na 125 metara dubine pronašli izgubljeni brod Jugoslovenske ratne mornarice. U pitanju je tenkonosac koji je potonuo u decembru 1976. usljed jake bure. Prevozio je municiju za bojevo gađanje.

U apsolutnoj tišini, na najvećoj dubini mora do koje se u hrvatskim vodama stiglo, posebnom tehnikom ronjenja srpski ronioci pronašli su izgubljeni nosač tenkova. Na zaron su krenula dva para ronilaca. Nije išlo glatko, pa je Mirko Bevenja u vodu morao bez kolege.

- Usled svih tih tehničkih problema ja sam bio u priličnoj žurbi. Skačem u vodu. Vidljivost na dnu je bila sedam do deset metara. Dolazim do nekakvog objekta. Nije to bilo ono što sam očekivao. To sam video odmah. Međutim, pošto nemamo dole mnogo vremena, počeo sam odmah sa snimanjem. U tom momentu mislio sam da se nalazim na pramcu broda, vidim neki komandni most, snimam taj deo i krećem dalje - objasnio je ronilac Mirko Bevenja.

Istakao je da, kada je vidio jednu lansirnu rampu, u suštini, tada je počeo da razmišlja o brodu.

- Znali smo da na tim lokacijama postoje već dva-tri potopljena takozvana tenkonosca - dodao je ronilac.

Ljubitelji podvodnog svijeta su, inače, visokoobrazovani kadrovi – IT stručnjaci, inženjeri, mikrobiolozi... i nedjelja im je rezervisana za zaron. Velike dubine za njih su privilegija. Do sada su otkrili podvodne objekte, olupine brodova, aviona, istorijske ostatke raznih civilizacija. Nisu zaobišli ni pećinske sisteme.

- Ukoliko se neko baš zaljubi u ronjenje i ukoliko su granice koje rekreativno ronjenje postavlja postale prilično ograničavajuće i želi da ide dublje, da ostane duži vremenski period na toj dubini i pravi kompleksnije i zahtevnije zarone, onda je tehničko ronjenje logičan izbor - naglašava Dubravka Vejnović iz ronilačkog kluba "Triton".

Ronilac Dane Džepčevski kaže da je ponosan na jadransku ekspediciju kod Visa.

- Uvek kada završimo sa nekom akcijom, ostaje trag, ostaje nešto što može da se podeli sa ostalom ronilačkom scenom pa i javnošću - kaže on.

Ronili su širom sijeta. Ipak, crnogorske i hrvatske vode najbolje poznaju. Rone i po Srbiji. Krupajsko vrelo najviše pamte. Zimu će iskoristiti za obuku i planiranje naredne ekspedicije. Kažu da planova imaju više nego vremena. Ostaju tajanstveni - narednu lokaciju ne otkrivaju.

Vojna tajna

U JNA je bilo tridesetak brodova za prevoz tenkova. Mogli su da prevezu tri tenka ili 200 vojnika. Korišćeni su za desant i postavljanje mina. Onaj koji su ronioci pronašli kod Visa potonuo je u zimu 1976. usljed jakog nevremena. Svih 25 članova posade spasao je trgovački brod koji je čuo poziv u pomoć. Taj slučaj označen je kao vojna tajna.

Pored tenkonosca, ova ekipa ronilaca ronila je i zbog nekoliko velikih bombardera iz perioda Drugog svjetskog rata, jer je za vrijeme rata na ostrvu Visu bio veliki aerodrom.